ustanik

ustanik

Srpski

ustanik (srpski, lat. ustanik)

Imenica

ustanik, m

Slogovi: u-sta-nik, mn. u-sta-ni-ci

Značenja:

[1.] Onaj koji diže bunu protiv političke vlasti ^[1] u ili na svojoj zemlji meštanin, koji živi na tom području ili pripadnik naroda, kome pripada zemlja. U ovu kategoriju ne spadaju došljaci, okupator i njihov porod.

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Sinonimi:

[1.1.] buntovnik, pobunjenik ^[1]

Primeri:

[1.1.]

Asocijacije:

[1.1.] ustanak

Izvedene reči:

[1.1.] [[]]

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 Ćosić, Pavle; et al. (gl. asistent i stručni konsultant Bojana Đorđević) (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] ustanik

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-1] 1,0 ^1,1 Ćosić, Pavle; et al. (gl. asistent i stručni konsultant Bojana Đorđević) (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[1]

Padež	Jednina	Množina
Nominativ	ustanik	ustanici
Genitiv	ustanika	ustanika
Dativ	ustaniku	ustanicima
Akuzativ	ustanika	ustanike
Vokativ	ustaniče	ustanici
Instrumental	ustanikom	ustanicima
Lokativ	ustaniku	ustanicima