ustanik

ustanik

Српски

ustanik (српски, ћир. устаник)

Именица

ustanik, м

Слогови: u-sta-nik, мн. u-sta-ni-ci

Значења:

[1.] Onaj koji diže bunu protiv političke vlasti ^[1] u ili na svojoj zemlji meštanin, koji živi na tom području ili pripadnik naroda, kome pripada zemlja. U ovu kategoriju ne spadaju došljaci, okupator i njihov porod.

Порекло:

[1.1.] iz praslavenskog:

Синоними:

[1.1.] buntovnik, pobunjenik ^[1]

Примери:

[1.1.]

Асоцијације:

[1.1.] ustanak

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] ustanik

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-1] 1,0 ^1,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[1]

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	ustanik	ustanici
Генитив	ustanika	ustanika
Датив	ustaniku	ustanicima
Акузатив	ustanika	ustanike
Вокатив	ustaniče	ustanici
Инструментал	ustanikom	ustanicima
Локатив	ustaniku	ustanicima