устаник

устаник

Српски

устаник (српски, lat. ustanik)

Именица

устаник, м

Слогови: у-ста-ник, мн. у-ста-ни-ци

Значења:

[1.] Онај који диже буну против политичке власти ^[1] у или на својој земљи мештанин, који живи на том подручју или припадник народа, коме припада земља. У ову категорију не спадају дошљаци, окупатор и њихов пород.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] бунтовник, побуњеник ^[1]

Примери:

[1.1.]

Асоцијације:

[1.1.] устанак

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

Сродни чланци са Википедије:

[1] устаник

[П._Ћосић_и_сарадници,_Речник_синонима-1] 1,0 ^1,1 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1. (COBISS)

[1]

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	устаник	устаници
Генитив	устаника	устаника
Датив	устанику	устаницима
Акузатив	устаника	устанике
Вокатив	устаниче	устаници
Инструментал	устаником	устаницима
Локатив	устанику	устаницима