Pređi na sadržaj

rȁn

rȁn

rȁn (srpski, lat. rȁn)

[uredi]

Prilog

[uredi]

Prilog

[uredi]

rȁn, pril.

Kategorije: odr. vid.


Oblici:

  1. -a, rȃni, ran, -o [1]

Značenja:

  1. Koji biva, koji se dešava, koji nastaje rano ujutro, u početku jutra. [1]
  2. Koji se događa ili javlja, nastaje pre uobičajenog određenog vremena, odnosno na samom početku toga vremena. [1]
  3. Sorta kukuruza. [2] Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kovilj[1]
  4. Sorta paradajza. [2] Čurug Žabalj Mošorin Kovilj[1]
  5. Mladoženjin drug koji nosi nevesti venčanicu. [1]
  6. Jagnje koje je najranije ojagnjeno u stadu. [3] Jamena Morović Gibarac Molovin Sremska Rača Višnjićevo Bačinci Sot Erdevik Martinci Ležimir Sviloš Šuljam Čerević Klenak Voganj Jarak Jazak Hrtkovci Vrdnik Platičevo Grabovci Sremska Kamenica Neradin Mali Radinci Ogar Krušedol Maradik Prhovo Kupinovo Karlovčić Golubinci Krčedin Vojka Boljevci Batajnica Novi Slankamen Surčin Belegiš Gospođinci Futog Itebej Opovo[1]
  7. Na početku jutra, u prvim časovima jutra. [1]
  8. Na početku nekog vremenskog perioda (večeri, dana i sl.). [1]
  9. Pre određenog ili uobičajenog vremena. [1]
  10. Pre čega drugog. [1]

Primeri:

  1. I jȁ ùranim rȁnom zòrōm pa ùmēsim lȅbac i ispѐčēm. Vizić [1]
  2. To [j]e rȃni pȑvi prȁšak. Izbište Đurđevo [1]
  3. Onda jȍš pòsijem kùpusa rȃnog i kùpusa mȏga, i kad tȏ prѝspe, onda òpēt ѝdēm na píjace pa tȏ pròdājem. [1]
  4. I pròdajem jȁ òvog rȃnog pȁradajsa, znaš. Veliki Gaj [1]
  5. Ѝmala rȃna grȏžđa. Deronje [1]
  6. Ȏn rȁno ùstane pa čȅše kònje, i rȃni i pòji. Tovariševo [1]
  7. Pa kad sam bíla déte, nísam tàko ùstajala rȁno. [4] [5] [6] Aradac Beška Padej Novo Miloševo Itebej Međa Jaša Tomić Farkaždin Sefkerin [1]
  8. I rȁno se ùstajalo kàdgod, i do svanúća zȋmi se dòručkuje. Novi Sad [1]
  9. Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànӣje, ȍndakēna je lȁkše. [7] Zrenjanin [1]
  10. Rȁnō je d[a] ѝde ko[d] dѐvōjke. Đala [1]
  11. Mȅne su mȍji ranȉje ȕdali. Banatska Palanka [1]
  12. A stȉgo je ȉsto kad i òvāj što sam rànije, što sam mȁrta mȅseca, osàmnājstog mȁrta što sam pikírala. Veliki Gaj [1]
  13. Prȅ se zválo ovo kukunjȇšće, kȁko su ranȉje igrȁli, pa šestȉcu, Žíkino kȍlo su igrȁli. Vršac [1]
  14. Òno ranȉje u stȃro dȍbo, ȍndak su bíle izѝšle sùvače da se mȅlje. Tomaševac [1]


Izvedene reči:

  1. rȁnoa. [1]


Sinonimi:

  1. kadgod [1]


Izrazi:

  1. Korano rani, dve sreće grabi ("ko počne nešto rano raditi može mnogo uraditi, postići veliki uspeh"). Begeč [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 150.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 272.
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 164.
  7. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 153.

Napomene

[uredi]