rȁn

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

rȁn

rȁn (српски, ћир. ра̏н)[уреди]

Прилог[уреди]

rȁn, прил.

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. -a, rȃni, ran, -o [1]

Значења:

  1. Koji biva, koji se dešava, koji nastaje rano ujutro, u početku jutra. [1]
  2. Koji se događa ili javlja, nastaje pre uobičajenog određenog vremena, odnosno na samom početku toga vremena. [1]
  3. Sorta kukuruza. [2] Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Ковиљ[1]
  4. Sorta paradajza. [2] Чуруг Жабаљ Мошорин Ковиљ[1]
  5. Mladoženjin drug koji nosi nevesti venčanicu. [1]
  6. Jagnje koje je najranije ojagnjeno u stadu. [3] Јамена Моровић Гибарац Моловин Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Шуљам Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Хртковци Врдник Платичево Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Купиново Карловчић Голубинци Крчедин Војка Бољевци Батајница Нови Сланкамен Сурчин Белегиш Госпођинци Футог Итебеј Опово[1]
  7. Na početku jutra, u prvim časovima jutra. [1]
  8. Na početku nekog vremenskog perioda (večeri, dana i sl.). [1]
  9. Pre određenog ili uobičajenog vremena. [1]
  10. Pre čega drugog. [1]

Примери:

  1. I jȁ ùranim rȁnom zòrōm pa ùmēsim lȅbac i ispèčēm. Визић [1]
  2. To [j]e rȃni pȑvi prȁšak. Избиште Ђурђево [1]
  3. Onda jȍš pòsijem kùpusa rȃnog i kùpusa mȏga, i kad tȏ prìspe, onda òpēt ìdēm na píjace pa tȏ pròdājem. [1]
  4. I pròdajem jȁ òvog rȃnog pȁradajsa, znaš. Велики Гај [1]
  5. Ìmala rȃna grȏžđa. Дероње [1]
  6. Ȏn rȁno ùstane pa čȅše kònje, i rȃni i pòji. Товаришево [1]
  7. Pa kad sam bíla déte, nísam tàko ùstajala rȁno. [4] [5] [6] Арадац Бешка Падеј Ново Милошево Итебеј Међа Јаша Томић Фаркаждин Сефкерин [1]
  8. I rȁno se ùstajalo kàdgod, i do svanúća zȋmi se dòručkuje. Нови Сад [1]
  9. Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànīje, ȍndakēna je lȁkše. [7] Зрењанин [1]
  10. Rȁnō je d[a] ìde ko[d] dèvōjke. Ђала [1]
  11. Mȅne su mȍji ranȉje ȕdali. Банатска Паланка [1]
  12. A stȉgo je ȉsto kad i òvāj što sam rànije, što sam mȁrta mȅseca, osàmnājstog mȁrta što sam pikírala. Велики Гај [1]
  13. Prȅ se zválo ovo kukunjȇšće, kȁko su ranȉje igrȁli, pa šestȉcu, Žíkino kȍlo su igrȁli. Вршац [1]
  14. Òno ranȉje u stȃro dȍbo, ȍndak su bíle izìšle sùvače da se mȅlje. Томашевац [1]


Изведене речи:

  1. rȁnoa. [1]


Синоними:

  1. kadgod [1]


Изрази:

  1. Korano rani, dve sreće grabi ("ko počne nešto rano raditi može mnogo uraditi, postići veliki uspeh"). Бегеч [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 272.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.

Напомене[уреди]