повлачити

povlačiti

povlačiti (српски, ћир. повлачити)[уреди]

Глагол[уреди]

povlačiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -čem [1]

Значења:

  1. Pomicati što vučenjem prema sebi. [1]
  2. Pomaknuti što vučenjem prema sebi. [2] [3] Дероње Мокрин Бока Фаркаждин[1]
  3. Preći branom preko oranja. [1]
  4. Odustati, promeniti stav. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Pȑvo ga rúkom posȅješ, pȍse ga grabȕljom povlȃčiš. Вршац [1]
  2. Posejao sam žito, ali nisam još povlačio posle drljanja. Бегеч [1]
  3. Sȅjala se rȅpa — ùzoreš kònjima, pa pòdrljamo, pòvlāčimo, pa pòvāljamo da bȕde rávno, sabijèno zȅmljište. Томашевац [1]
  4. Jȁ sam mórao sȃm, i sȅjo sȃm, i povlȃčim sȃm. Вршац [1]
  5. Kad izȍru svȅ, ȍndak ȕzme bránu pa povlȃči, podȓlja. Јасеново [1]
  6. U pròleće je pòvūko bránom da bi zèmlja bíla sȉtna, da bi ȍbdržāla vlāgu. [4] Кумане [1]


Изведене речи:

  1. se [1]


Синоними:

  1. provlačiti [1]


Изрази:

  1. Povući mačka za rep ("loše proći, rđavo se provesti, stradati, biti na šteti, gubitku"; "Paz da ne povučeš mačka za rep"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.

Напомене[уреди]