Пређи на садржај

повлачити

повлачити

повлачити (српски, lat. povlačiti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

повлачити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -чем [1]

Значења:

  1. Помицати што вучењем према себи. [1]
  2. Помакнути што вучењем према себи. [2] [3] Дероње Мокрин Бока Фаркаждин[1]
  3. Прећи браном преко орања. [1]
  4. Одустати, променити став. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Пр̏во га ру́ком посе̏јеш, по̏се га грабу̏љом повла̑чиш. Вршац [1]
  2. Посејао сам жито, али нисам још повлачио после дрљања. Бегеч [1]
  3. Се̏јала се ре̏па — у̀зореш ко̀њима, па по̀дрљамо, по̀вла̄чимо, па по̀ва̄љамо да бу̏де ра́вно, сабијѐно зе̏мљиште. Томашевац [1]
  4. Ја̏ сам мо́рао са̑м, и се̏јо са̑м, и повла̑чим са̑м. Вршац [1]
  5. Кад изо̏ру све̏, о̏ндак у̏зме бра́ну па повла̑чи, подр̑ља. Јасеново [1]
  6. У про̀леће је по̀вӯко бра́ном да би зѐмља би́ла си̏тна, да би о̏бдржа̄ла вла̄гу. [4] Кумане [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Синоними:

  1. провлачити [1]


Изрази:

  1. Повући мачка за реп ("лоше проћи, рђаво се провести, страдати, бити на штети, губитку"; "Паз да не повучеш мачка за реп"). Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.

Напомене

[уреди]