мȉш
mȉš
Именица
mȉš, м
Именица
mȉš, м
Придев
Придев
Придев
Придев
Именица
mȉš, м
Категорије: зоол.прен.прен.
Облици:
Значења:
- Rđa. [1]
- Leteći sisar iz reda Chiroptera sa elastičnom kožicom razapetom između prednjih i stražnjih udova i trupa, ljiljak, šišmiš. [1]
- Dete ili draga osoba (obično pri tepanju). [1]
- Konjska bolest izazvana oticanjem vratnih žlezda. [1]
Примери:
- Zàvūko se mȉš u špȁjz i nȁčo téglu s kompótom. Бачинци [1]
- A tȃ pràšina, tȏ se zàto bȃca da mìševi i pácovi nè rāde u tavànici. Мартонош [1]
- Dȉžemo góre na tàvan, òbesimo da nȅ bi mìšovi pòjeli, i to tàko čȗvamo do pròleća. Ђала [1]
- Sȁmo mi fȁli da mi se mìšovi skȗplju u šȕpu, vȅć mi dȍsta što i[h] svȕda ìma u komšìluk. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Сивац Госпођинци Ђурђево Српски Крстур Банатско Аранђелово Падеј Српска Црња Башаид Кумане Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Батања Деска Ченеј [1]
- Ostavi plug u zemlju, pa će da vidiš kad ti miševi gvozdenozupci pojedu oravnik. Црвена Црква [1]
- Momku se ušije u postavu kaputa, gunja krilo slepog miša da za njim lete devojke ko ăorave. Јасеново Избиште [1]
- Glȅ mȏj mȉš kàko vȍle da grȉcka sȉr, al nȅ sȁmo sȉr neg štȁ nȃđe. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Kònji ìmaju mìševe ko što mȋ ìmamo krajníke. [9] Буковац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- trésla se góra, rodȉjo se ˜ ("mnogo se očekivalo, a malo se dobilo"). Вршац [1]
- sirot ko ˜ Сенпетер [1]
- mokar ko ˜ Јасеново [1]
- Dati komišu u oko ("veoma malo dati"; "Kolko si mi dala"). Ново Милошево [1]
- Grickati ko ˜ Јасеново [1]
- žmirka ko ˜ Јасеново [1]
- siroma ko crkveni ˜ ("veoma siromašan"). Сомбор Јасеново [1]
- sigrati Јасеново [1]
- šalj krȃj, kònac, ùpo ˜ u lònac ("prilikom pričanja detetu, na kraju priče"). Ново Милошево [1]
- miš-prdi-farba ("nejasna, neodređena boja"; "Vrata su mi ofarbana sa miš-prdi-farbom"). Сенпетер Рума Јасеново [1]
- RSB] [1]
- mali kao ˜ Сремска Митровица [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 127.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16, 19.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 50.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 59.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34, 98.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).