كَفَحَ

Два леопарда окренута лицем у лице један према другоме.

Корен: ك ف ح*

Изговор:

DIN: kafaḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. стати насупрот (лицем у лице)
2. открити
3. скинути
4. дигнути (поклопац)

Примери:

.كُنَّا نَكْفَهُ بِدُونِ صَوْتٍ وَ بَكَيْنَا

Стајали смо једно насупрот другог у тишини и плакали.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
стати насупрот, открити	يَكْفَحُ	كَفَحَ	1.
/	/	/	2.
изненада пољубити	يُكَافِحُ	كَافَحَ	3.
одбити, одгурнути од себе	يُكْفِحُ	أَكْفَحَ	4.
сукобити се	يَتَكَفَّحُ	تَكَفَّحَ	5.
међусобно се борити	يَتَكَافَحُ	تَكَافَحَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• كَشَفَ - открити
• إِكْتَشَفَ - открити
• إِبْدَعَ - открити
• إِخْطَرَعَ - открити
• أَظْهَرَ - открити
• خَلَعَ - скинути
• نَزَعَ - скинути
• أَنْزَلَ - скинути
• إِلْتَفَ - окренути се (према некоме)

Супротне речи:

• خَبَّأَ - сакрити
• أَخْفَى - сакрити
• حَجَبَ - сакрити
• كَتَمَ - сакрити
• سَتَرَ - сакрити

Изреке и пословице:

.القَدَرُ يَجْمَعُ المُتَطَلِقِين بِأمْيَالٍ، وَلَكِنَّ أَيْضًا يَفْصِلُ الَّذِينَ يَكْفَحُونَ بَعْض كُلُّ يَوْمٍ

Судбина спаја оне који су миљама растављени, али и раздваја оне који се сваки дан гледају лицем у лице. - Артур Шопенхауер

Асоцијације:

• لِقَاءٌ - сусрет
• رِحْلَةٌ - путовање

Изведене речи:

• كِفَاحٌ - сучељавање, сукоб, бој
• كَفْحَةٌ - групица (људи)
• كَفِيحٌ - неочекивани гост, муж, приљежник
• مُكَافَحَةٌ - борба, рат

Сродни чланци са Википедије:

كَفَحَ

Преводи

Енглески: [1] reveal ☞en Италијански: [1] rivelare ☞it Немачки: [1] zeigen ☞de Шпански: [1] revelar ☞es Француски: [1] révéler ☞fr Фински: [1] paljastaa ☞fi Грчки: [1] αποκαλύπτουν ☞el

Руски: [1] раскрывать ☞ru Португалски: [1] revelar ☞pt Македонски: [1] открие ☞mk Српски: [1] открити ☞sr Мађарски: [1] mutatják ☞hu Бугарски: [1] разкрие ☞bg Кинески: [1] 揭示 ☞zh

Конјугација глагола كَفَحَ (kafaḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						كَافِحٌ (kāfiḥun) (kāfiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَكْفُوحٌ (makfūḥun) (makfūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كَفَحْتُ (kafaḥtu) (kafaḥtu)	كَفَحْتَ (kafaḥta) (kafaḥta)	كَفَحَ (kafaḥa)		كَفَحْتُمَا (kafaḥtumā) (kafaḥtumā)	كَفَحَا (kafaḥā) (kafaḥā)		كَفَحْنَا (kafaḥnā) (kafaḥnā)	كَفَحْتُمْ (kafaḥtum) (kafaḥtum)	كَفَحُوا (kafaḥū) (kafaḥū)
	f		كَفَحْتِ (kafaḥti) (kafaḥti)	كَفَحَتْ (kafaḥat) (kafaḥat)			كَفَحَتَا (kafaḥatā) (kafaḥatā)			كَفَحْتُنَّ (kafaḥtunna) (kafaḥtunna)	كَفَحْنَ (kafaḥna) (kafaḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَكْفَحُ (ʾakfaḥu) (ʾakfaḥu)	تَكْفَحُ (takfaḥu) (takfaḥu)	يَكْفَحُ (yakfaḥu) (yakfaḥu)		تَكْفَحَانِ (takfaḥāni) (takfaḥāni)	يَكْفَحَانِ (yakfaḥāni) (yakfaḥāni)		نَكْفَحُ (nakfaḥu) (nakfaḥu)	تَكْفَحُونَ (takfaḥūna) (takfaḥūna)	يَكْفَحُونَ (yakfaḥūna) (yakfaḥūna)
	f		تَكْفَحِينَ (takfaḥīna) (takfaḥīna)	تَكْفَحُ (takfaḥu) (takfaḥu)			تَكْفَحَانِ (takfaḥāni) (takfaḥāni)			تَكْفَحْنَ (takfaḥna) (takfaḥna)	يَكْفَحْنَ (yakfaḥna) (yakfaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَكْفَحَ (ʾakfaḥa) (ʾakfaḥa)	تَكْفَحَ (takfaḥa) (takfaḥa)	يَكْفَحَ (yakfaḥa) (yakfaḥa)		تَكْفَحَا (takfaḥā) (takfaḥā)	يَكْفَحَا (yakfaḥā) (yakfaḥā)		نَكْفَحَ (nakfaḥa) (nakfaḥa)	تَكْفَحُوا (takfaḥū) (takfaḥū)	يَكْفَحُوا (yakfaḥū) (yakfaḥū)
	f		تَكْفَحِي (takfaḥī) (takfaḥī)	تَكْفَحَ (takfaḥa) (takfaḥa)			تَكْفَحَا (takfaḥā) (takfaḥā)			تَكْفَحْنَ (takfaḥna) (takfaḥna)	يَكْفَحْنَ (yakfaḥna) (yakfaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَكْفَحْ (ʾakfaḥ) (ʾakfaḥ)	تَكْفَحْ (takfaḥ) (takfaḥ)	يَكْفَحْ (yakfaḥ) (yakfaḥ)		تَكْفَحَا (takfaḥā) (takfaḥā)	يَكْفَحَا (yakfaḥā) (yakfaḥā)		نَكْفَحْ (nakfaḥ) (nakfaḥ)	تَكْفَحُوا (takfaḥū) (takfaḥū)	يَكْفَحُوا (yakfaḥū) (yakfaḥū)
	f		تَكْفَحِي (takfaḥī) (takfaḥī)	تَكْفَحْ (takfaḥ) (takfaḥ)			تَكْفَحَا (takfaḥā) (takfaḥā)			تَكْفَحْنَ (takfaḥna) (takfaḥna)	يَكْفَحْنَ (yakfaḥna) (yakfaḥna)
императив الأمر	m		اِكْفَحْ (ikfaḥ) (ikfaḥ)			اِكْفَحَا (ikfaḥā) (ikfaḥā)				اِكْفَحُوا (ikfaḥū) (ikfaḥū)
	f		اِكْفَحِي (ikfaḥī) (ikfaḥī)							اِكْفَحْنَ (ikfaḥna) (ikfaḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كُفِحْتُ (kufiḥtu) (kufiḥtu)	كُفِحْتَ (kufiḥta) (kufiḥta)	كُفِحَ (kufiḥa)		كُفِحْتُمَا (kufiḥtumā) (kufiḥtumā)	كُفِحَا (kufiḥā) (kufiḥā)		كُفِحْنَا (kufiḥnā) (kufiḥnā)	كُفِحْتُمْ (kufiḥtum) (kufiḥtum)	كُفِحُوا (kufiḥū) (kufiḥū)
	f		كُفِحْتِ (kufiḥti) (kufiḥti)	كُفِحَتْ (kufiḥat) (kufiḥat)			كُفِحَتَا (kufiḥatā) (kufiḥatā)			كُفِحْتُنَّ (kufiḥtunna) (kufiḥtunna)	كُفِحْنَ (kufiḥna) (kufiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُكْفَحُ (ʾukfaḥu) (ʾukfaḥu)	تُكْفَحُ (tukfaḥu) (tukfaḥu)	يُكْفَحُ (yukfaḥu) (yukfaḥu)		تُكْفَحَانِ (tukfaḥāni) (tukfaḥāni)	يُكْفَحَانِ (yukfaḥāni) (yukfaḥāni)		نُكْفَحُ (nukfaḥu) (nukfaḥu)	تُكْفَحُونَ (tukfaḥūna) (tukfaḥūna)	يُكْفَحُونَ (yukfaḥūna) (yukfaḥūna)
	f		تُكْفَحِينَ (tukfaḥīna) (tukfaḥīna)	تُكْفَحُ (tukfaḥu) (tukfaḥu)			تُكْفَحَانِ (tukfaḥāni) (tukfaḥāni)			تُكْفَحْنَ (tukfaḥna) (tukfaḥna)	يُكْفَحْنَ (yukfaḥna) (yukfaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُكْفَحَ (ʾukfaḥa) (ʾukfaḥa)	تُكْفَحَ (tukfaḥa) (tukfaḥa)	يُكْفَحَ (yukfaḥa) (yukfaḥa)		تُكْفَحَا (tukfaḥā) (tukfaḥā)	يُكْفَحَا (yukfaḥā) (yukfaḥā)		نُكْفَحَ (nukfaḥa) (nukfaḥa)	تُكْفَحُوا (tukfaḥū) (tukfaḥū)	يُكْفَحُوا (yukfaḥū) (yukfaḥū)
	f		تُكْفَحِي (tukfaḥī) (tukfaḥī)	تُكْفَحَ (tukfaḥa) (tukfaḥa)			تُكْفَحَا (tukfaḥā) (tukfaḥā)			تُكْفَحْنَ (tukfaḥna) (tukfaḥna)	يُكْفَحْنَ (yukfaḥna) (yukfaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُكْفَحْ (ʾukfaḥ) (ʾukfaḥ)	تُكْفَحْ (tukfaḥ) (tukfaḥ)	يُكْفَحْ (yukfaḥ) (yukfaḥ)		تُكْفَحَا (tukfaḥā) (tukfaḥā)	يُكْفَحَا (yukfaḥā) (yukfaḥā)		نُكْفَحْ (nukfaḥ) (nukfaḥ)	تُكْفَحُوا (tukfaḥū) (tukfaḥū)	يُكْفَحُوا (yukfaḥū) (yukfaḥū)
	f		تُكْفَحِي (tukfaḥī) (tukfaḥī)	تُكْفَحْ (tukfaḥ) (tukfaḥ)			تُكْفَحَا (tukfaḥā) (tukfaḥā)			تُكْفَحْنَ (tukfaḥna) (tukfaḥna)	يُكْفَحْنَ (yukfaḥna) (yukfaḥna)