قَفَزَ

Скакање у воду

Глаголски вид
свршени	несвршени
قَفَزَ	يَقْفِزُ

Корен: ق ف ز*

Изговор:

DIN: qafaza  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. скочити
2. поскочити
3. одскочити

Примери:

Пробудио се је и скочио из кревета.

.إِسْتَيْقَظَ وَ قَفَزَ مِنْ الفِرَاشِ

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
скочити, поскочити, одскочити	يَقْفِزُ	قَفَزَ	1.
подстакнути (пустити, натерати) да скочи	يُقَفِّزُ	قَفَّزَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
/	/	/	5.
надметати се у поскакивању (скакању увис); одскочити (стрела)	يَتَقَافَزُ	تَقَافَزَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• وَثَبَ - скочити, поскочити, одскочити; устати
• طَفَرَ - скочити, отскочити, поскочити, прескочити
• نَطَّ - скакати, прескочити
• نَزَا - скакати, поскакивати

Изреке и пословице:

.عِنْذَمَا تَسْتَيْقِظُ مِنْ نَوْمِكَ فَلَا تَقْفِزْ مِن السَّرِيرِكَ كَأَنَّ أَحَدًا عَضَّكَ، فَكِّرْ قَبْلَ كُلِّ شَيْءٍ، بِمَا حَمَلْتَ بِهِ فِي نَوْمِكَ

- رسول حمزاتوف

Када се пробудиш из сна не скачи из кревета као да те је неко ујео, прво размисли о ономе што си сањао.

Асоцијације:

• قَفْزٌ بِالزَّانَةِ - скок с мотком
• قَفْزٌ طَوِيلٌ - скок удаљ
• قَفْرٌ عَالٍ - скок увис
• قَفْزٌ عَلَى الحَبْلِ - прескакање конопца
• قَفْزٌ مُثَلَّثٌ - троскок
• مُسَابَقَةٌ - такмичење
• مَاءٌ - вода

Изведене речи:

• قَفَّازٌ - који много (високо) скаче; скакач; поскок
• قَفْزٌ - скакање, прескакње, поскакивање
• قَفْزَةٌ - скок
• قَفْزَى - поскакивање
• مَقْفِزٌ - одскочна даска

Сродни чланци са Википедије: قَفَزَ

Преводи

Енглески: [1] jump ☞en Италијански: [1] saltare ☞it Немачки: [1] springen ☞de Шпански: [1] saltar ☞es Француски: [1] sauter ☞fr Фински: [1] hypätä ☞fi Грчки: [1] σαλτάρω ☞el

Руски: [1] пры́гать ☞ru Португалски: [1] saltar ☞pt Македонски: [1] ско́ка ☞mk Српски: [1] скочити ☞sr Мађарски: [1] ugrik ☞hu Бугарски: [1] скачам ☞bg Кинески: [1] 跳 ☞zh

Конјугација глагола قَفَزَ (qafaza) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						قَافِزٌ (qāfizun) (qāfizun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَقْفُوزٌ (maqfūzun) (maqfūzun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قَفَزْتُ (qafaztu) (qafaztu)	قَفَزْتَ (qafazta) (qafazta)	قَفَزَ (qafaza)		قَفَزْتُمَا (qafaztumā) (qafaztumā)	قَفَزَا (qafazā) (qafazā)		قَفَزْنَا (qafaznā) (qafaznā)	قَفَزْتُمْ (qafaztum) (qafaztum)	قَفَزُوا (qafazū) (qafazū)
	f		قَفَزْتِ (qafazti) (qafazti)	قَفَزَتْ (qafazat) (qafazat)			قَفَزَتَا (qafazatā) (qafazatā)			قَفَزْتُنَّ (qafaztunna) (qafaztunna)	قَفَزْنَ (qafazna) (qafazna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَقْفِزُ (ʾaqfizu) (ʾaqfizu)	تَقْفِزُ (taqfizu) (taqfizu)	يَقْفِزُ (yaqfizu) (yaqfizu)		تَقْفِزَانِ (taqfizāni) (taqfizāni)	يَقْفِزَانِ (yaqfizāni) (yaqfizāni)		نَقْفِزُ (naqfizu) (naqfizu)	تَقْفِزُونَ (taqfizūna) (taqfizūna)	يَقْفِزُونَ (yaqfizūna) (yaqfizūna)
	f		تَقْفِزِينَ (taqfizīna) (taqfizīna)	تَقْفِزُ (taqfizu) (taqfizu)			تَقْفِزَانِ (taqfizāni) (taqfizāni)			تَقْفِزْنَ (taqfizna) (taqfizna)	يَقْفِزْنَ (yaqfizna) (yaqfizna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَقْفِزَ (ʾaqfiza) (ʾaqfiza)	تَقْفِزَ (taqfiza) (taqfiza)	يَقْفِزَ (yaqfiza) (yaqfiza)		تَقْفِزَا (taqfizā) (taqfizā)	يَقْفِزَا (yaqfizā) (yaqfizā)		نَقْفِزَ (naqfiza) (naqfiza)	تَقْفِزُوا (taqfizū) (taqfizū)	يَقْفِزُوا (yaqfizū) (yaqfizū)
	f		تَقْفِزِي (taqfizī) (taqfizī)	تَقْفِزَ (taqfiza) (taqfiza)			تَقْفِزَا (taqfizā) (taqfizā)			تَقْفِزْنَ (taqfizna) (taqfizna)	يَقْفِزْنَ (yaqfizna) (yaqfizna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَقْفِزْ (ʾaqfiz) (ʾaqfiz)	تَقْفِزْ (taqfiz) (taqfiz)	يَقْفِزْ (yaqfiz) (yaqfiz)		تَقْفِزَا (taqfizā) (taqfizā)	يَقْفِزَا (yaqfizā) (yaqfizā)		نَقْفِزْ (naqfiz) (naqfiz)	تَقْفِزُوا (taqfizū) (taqfizū)	يَقْفِزُوا (yaqfizū) (yaqfizū)
	f		تَقْفِزِي (taqfizī) (taqfizī)	تَقْفِزْ (taqfiz) (taqfiz)			تَقْفِزَا (taqfizā) (taqfizā)			تَقْفِزْنَ (taqfizna) (taqfizna)	يَقْفِزْنَ (yaqfizna) (yaqfizna)
императив الأمر	m		اِقْفِزْ (iqfiz) (iqfiz)			اِقْفِزَا (iqfizā) (iqfizā)				اِقْفِزُوا (iqfizū) (iqfizū)
	f		اِقْفِزِي (iqfizī) (iqfizī)							اِقْفِزْنَ (iqfizna) (iqfizna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	قُفِزْتُ (qufiztu) (qufiztu)	قُفِزْتَ (qufizta) (qufizta)	قُفِزَ (qufiza)		قُفِزْتُمَا (qufiztumā) (qufiztumā)	قُفِزَا (qufizā) (qufizā)		قُفِزْنَا (qufiznā) (qufiznā)	قُفِزْتُمْ (qufiztum) (qufiztum)	قُفِزُوا (qufizū) (qufizū)
	f		قُفِزْتِ (qufizti) (qufizti)	قُفِزَتْ (qufizat) (qufizat)			قُفِزَتَا (qufizatā) (qufizatā)			قُفِزْتُنَّ (qufiztunna) (qufiztunna)	قُفِزْنَ (qufizna) (qufizna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُقْفَزُ (ʾuqfazu) (ʾuqfazu)	تُقْفَزُ (tuqfazu) (tuqfazu)	يُقْفَزُ (yuqfazu) (yuqfazu)		تُقْفَزَانِ (tuqfazāni) (tuqfazāni)	يُقْفَزَانِ (yuqfazāni) (yuqfazāni)		نُقْفَزُ (nuqfazu) (nuqfazu)	تُقْفَزُونَ (tuqfazūna) (tuqfazūna)	يُقْفَزُونَ (yuqfazūna) (yuqfazūna)
	f		تُقْفَزِينَ (tuqfazīna) (tuqfazīna)	تُقْفَزُ (tuqfazu) (tuqfazu)			تُقْفَزَانِ (tuqfazāni) (tuqfazāni)			تُقْفَزْنَ (tuqfazna) (tuqfazna)	يُقْفَزْنَ (yuqfazna) (yuqfazna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُقْفَزَ (ʾuqfaza) (ʾuqfaza)	تُقْفَزَ (tuqfaza) (tuqfaza)	يُقْفَزَ (yuqfaza) (yuqfaza)		تُقْفَزَا (tuqfazā) (tuqfazā)	يُقْفَزَا (yuqfazā) (yuqfazā)		نُقْفَزَ (nuqfaza) (nuqfaza)	تُقْفَزُوا (tuqfazū) (tuqfazū)	يُقْفَزُوا (yuqfazū) (yuqfazū)
	f		تُقْفَزِي (tuqfazī) (tuqfazī)	تُقْفَزَ (tuqfaza) (tuqfaza)			تُقْفَزَا (tuqfazā) (tuqfazā)			تُقْفَزْنَ (tuqfazna) (tuqfazna)	يُقْفَزْنَ (yuqfazna) (yuqfazna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُقْفَزْ (ʾuqfaz) (ʾuqfaz)	تُقْفَزْ (tuqfaz) (tuqfaz)	يُقْفَزْ (yuqfaz) (yuqfaz)		تُقْفَزَا (tuqfazā) (tuqfazā)	يُقْفَزَا (yuqfazā) (yuqfazā)		نُقْفَزْ (nuqfaz) (nuqfaz)	تُقْفَزُوا (tuqfazū) (tuqfazū)	يُقْفَزُوا (yuqfazū) (yuqfazū)
	f		تُقْفَزِي (tuqfazī) (tuqfazī)	تُقْفَزْ (tuqfaz) (tuqfaz)			تُقْفَزَا (tuqfazā) (tuqfazā)			تُقْفَزْنَ (tuqfazna) (tuqfazna)	يُقْفَزْنَ (yuqfazna) (yuqfazna)