عَطَسَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- кинути
- кијати
- осванути
Примери:
- شَعُرَ رائِحَةَ الأَزْهارِ و بَدَأَ يَعْطِسُ
- Осетио је мирис цвећа и почео да кија.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
кинути | يَعْطِسُ | عَطَسَ | 1. |
кијати | يُعَطِّسُ | عَطَّسَ | 2. |
осванути | يُعَاطِسُ | عَاطَسَ | 3. |
/ | / | / | 4. |
/ | / | / | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .لا تَعْطِسْ و لا تَرْكَبْ في نَفْسِ الوَقْتِ
- Не кијај и не вози у исто време.
Асоцијације:
Изведене речи:
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола عَطَسَ (ʿaṭasa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَاطِسٌ (ʿāṭisun) (ʿāṭisun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْطُوسٌ (maʿṭūsun) (maʿṭūsun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَطَسْتُ (ʿaṭastu) (ʿaṭastu) |
عَطَسْتَ (ʿaṭasta) (ʿaṭasta) |
عَطَسَ (ʿaṭasa) |
عَطَسْتُمَا (ʿaṭastumā) (ʿaṭastumā) |
عَطَسَا (ʿaṭasā) (ʿaṭasā) |
عَطَسْنَا (ʿaṭasnā) (ʿaṭasnā) |
عَطَسْتُمْ (ʿaṭastum) (ʿaṭastum) |
عَطَسُوا (ʿaṭasū) (ʿaṭasū) | |||
f | عَطَسْتِ (ʿaṭasti) (ʿaṭasti) |
عَطَسَتْ (ʿaṭasat) (ʿaṭasat) |
عَطَسَتَا (ʿaṭasatā) (ʿaṭasatā) |
عَطَسْتُنَّ (ʿaṭastunna) (ʿaṭastunna) |
عَطَسْنَ (ʿaṭasna) (ʿaṭasna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْطِسُ (ʾaʿṭisu) (ʾaʿṭisu) |
تَعْطِسُ (taʿṭisu) (taʿṭisu) |
يَعْطِسُ (yaʿṭisu) (yaʿṭisu) |
تَعْطِسَانِ (taʿṭisāni) (taʿṭisāni) |
يَعْطِسَانِ (yaʿṭisāni) (yaʿṭisāni) |
نَعْطِسُ (naʿṭisu) (naʿṭisu) |
تَعْطِسُونَ (taʿṭisūna) (taʿṭisūna) |
يَعْطِسُونَ (yaʿṭisūna) (yaʿṭisūna) | |||
f | تَعْطِسِينَ (taʿṭisīna) (taʿṭisīna) |
تَعْطِسُ (taʿṭisu) (taʿṭisu) |
تَعْطِسَانِ (taʿṭisāni) (taʿṭisāni) |
تَعْطِسْنَ (taʿṭisna) (taʿṭisna) |
يَعْطِسْنَ (yaʿṭisna) (yaʿṭisna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْطِسَ (ʾaʿṭisa) (ʾaʿṭisa) |
تَعْطِسَ (taʿṭisa) (taʿṭisa) |
يَعْطِسَ (yaʿṭisa) (yaʿṭisa) |
تَعْطِسَا (taʿṭisā) (taʿṭisā) |
يَعْطِسَا (yaʿṭisā) (yaʿṭisā) |
نَعْطِسَ (naʿṭisa) (naʿṭisa) |
تَعْطِسُوا (taʿṭisū) (taʿṭisū) |
يَعْطِسُوا (yaʿṭisū) (yaʿṭisū) | |||
f | تَعْطِسِي (taʿṭisī) (taʿṭisī) |
تَعْطِسَ (taʿṭisa) (taʿṭisa) |
تَعْطِسَا (taʿṭisā) (taʿṭisā) |
تَعْطِسْنَ (taʿṭisna) (taʿṭisna) |
يَعْطِسْنَ (yaʿṭisna) (yaʿṭisna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْطِسْ (ʾaʿṭis) (ʾaʿṭis) |
تَعْطِسْ (taʿṭis) (taʿṭis) |
يَعْطِسْ (yaʿṭis) (yaʿṭis) |
تَعْطِسَا (taʿṭisā) (taʿṭisā) |
يَعْطِسَا (yaʿṭisā) (yaʿṭisā) |
نَعْطِسْ (naʿṭis) (naʿṭis) |
تَعْطِسُوا (taʿṭisū) (taʿṭisū) |
يَعْطِسُوا (yaʿṭisū) (yaʿṭisū) | |||
f | تَعْطِسِي (taʿṭisī) (taʿṭisī) |
تَعْطِسْ (taʿṭis) (taʿṭis) |
تَعْطِسَا (taʿṭisā) (taʿṭisā) |
تَعْطِسْنَ (taʿṭisna) (taʿṭisna) |
يَعْطِسْنَ (yaʿṭisna) (yaʿṭisna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْطِسْ (iʿṭis) (iʿṭis) |
اِعْطِسَا (iʿṭisā) (iʿṭisā) |
اِعْطِسُوا (iʿṭisū) (iʿṭisū) |
||||||||
f | اِعْطِسِي (iʿṭisī) (iʿṭisī) |
اِعْطِسْنَ (iʿṭisna) (iʿṭisna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُطِسْتُ (ʿuṭistu) (ʿuṭistu) |
عُطِسْتَ (ʿuṭista) (ʿuṭista) |
عُطِسَ (ʿuṭisa) |
عُطِسْتُمَا (ʿuṭistumā) (ʿuṭistumā) |
عُطِسَا (ʿuṭisā) (ʿuṭisā) |
عُطِسْنَا (ʿuṭisnā) (ʿuṭisnā) |
عُطِسْتُمْ (ʿuṭistum) (ʿuṭistum) |
عُطِسُوا (ʿuṭisū) (ʿuṭisū) | |||
f | عُطِسْتِ (ʿuṭisti) (ʿuṭisti) |
عُطِسَتْ (ʿuṭisat) (ʿuṭisat) |
عُطِسَتَا (ʿuṭisatā) (ʿuṭisatā) |
عُطِسْتُنَّ (ʿuṭistunna) (ʿuṭistunna) |
عُطِسْنَ (ʿuṭisna) (ʿuṭisna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْطَسُ (ʾuʿṭasu) (ʾuʿṭasu) |
تُعْطَسُ (tuʿṭasu) (tuʿṭasu) |
يُعْطَسُ (yuʿṭasu) (yuʿṭasu) |
تُعْطَسَانِ (tuʿṭasāni) (tuʿṭasāni) |
يُعْطَسَانِ (yuʿṭasāni) (yuʿṭasāni) |
نُعْطَسُ (nuʿṭasu) (nuʿṭasu) |
تُعْطَسُونَ (tuʿṭasūna) (tuʿṭasūna) |
يُعْطَسُونَ (yuʿṭasūna) (yuʿṭasūna) | |||
f | تُعْطَسِينَ (tuʿṭasīna) (tuʿṭasīna) |
تُعْطَسُ (tuʿṭasu) (tuʿṭasu) |
تُعْطَسَانِ (tuʿṭasāni) (tuʿṭasāni) |
تُعْطَسْنَ (tuʿṭasna) (tuʿṭasna) |
يُعْطَسْنَ (yuʿṭasna) (yuʿṭasna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْطَسَ (ʾuʿṭasa) (ʾuʿṭasa) |
تُعْطَسَ (tuʿṭasa) (tuʿṭasa) |
يُعْطَسَ (yuʿṭasa) (yuʿṭasa) |
تُعْطَسَا (tuʿṭasā) (tuʿṭasā) |
يُعْطَسَا (yuʿṭasā) (yuʿṭasā) |
نُعْطَسَ (nuʿṭasa) (nuʿṭasa) |
تُعْطَسُوا (tuʿṭasū) (tuʿṭasū) |
يُعْطَسُوا (yuʿṭasū) (yuʿṭasū) | |||
f | تُعْطَسِي (tuʿṭasī) (tuʿṭasī) |
تُعْطَسَ (tuʿṭasa) (tuʿṭasa) |
تُعْطَسَا (tuʿṭasā) (tuʿṭasā) |
تُعْطَسْنَ (tuʿṭasna) (tuʿṭasna) |
يُعْطَسْنَ (yuʿṭasna) (yuʿṭasna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْطَسْ (ʾuʿṭas) (ʾuʿṭas) |
تُعْطَسْ (tuʿṭas) (tuʿṭas) |
يُعْطَسْ (yuʿṭas) (yuʿṭas) |
تُعْطَسَا (tuʿṭasā) (tuʿṭasā) |
يُعْطَسَا (yuʿṭasā) (yuʿṭasā) |
نُعْطَسْ (nuʿṭas) (nuʿṭas) |
تُعْطَسُوا (tuʿṭasū) (tuʿṭasū) |
يُعْطَسُوا (yuʿṭasū) (yuʿṭasū) | |||
f | تُعْطَسِي (tuʿṭasī) (tuʿṭasī) |
تُعْطَسْ (tuʿṭas) (tuʿṭas) |
تُعْطَسَا (tuʿṭasā) (tuʿṭasā) |
تُعْطَسْنَ (tuʿṭasna) (tuʿṭasna) |
يُعْطَسْنَ (yuʿṭasna) (yuʿṭasna) |