кијати

кијати

кијати (српски, lat. kijati)[уреди]

Глагол[уреди]

кијати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ки̑нем ГГ [1]

Значења:

  1. Испуштати, истискивати ваздух из плућа нагло и с праском кроз нос и уста због надражаја слузокоже у носу. [1]

Примери:

  1. О̀не̄ ће кѝјати. [2] [3] Фаркаждин Ново Милошево Башаид [1]


Изведене речи:

  1. ки́нути [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152, 343.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.

Напомене[уреди]