صَدَرَ

1776. је издата америчка декларација независности.

Корен: ص د ر*

Изговор:

DIN: ṣadara  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. издати (часопис, закон, књига)
2. објавити
3. догодити се
4. десити се
5. изаћи

Примери:

.صَدَرَتْ جَرِيَدَةُ الأَهْرَامِ أَوَلُ مَرَّةٍ في بِدَايَةِ القَرْنِ العِشْرِينَ فِي مِصْرَ

Новине Ал Ахрам први пут су издате почетком XX века у Египту.

Синоними:

• أَعْلَنَ - објавити
• نَشَرَ - објавити
• خَرَجَ - изаћи
• ظَهَرَ - појавити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити издат	يَصْدُرُ	صَدَرَ	1.
издати	يُصَدِّرُ	صَدَّرَ	2.
запленити	يُصَادِرُ	صَادَرَ	3.
извозити	يُصْدِرُ	أَصْدَرَ	4.
изводити се	يَتَصَدَّرُ	تَصَدَّرَ	5.
споразумети се међусобно	يَتَصَادَرُ	تَصَادَرَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
прибавити	يَسْتَصْدِرُ	إِسْتَصْدَرَ	10.

Супротне речи:

• رَكَدَ - стагнирати

Изреке и пословице:

.كَانَتْ لِي فَتْرَةً عِنْدَمَا تَوَقَعْتُ أَنَّنِي قَدْ لَا أُصْبِحَ جَيِدًا لِأَصْدِرَ

Имао сам период када сам мислио да нећу бити довољно добар да будем објављен. Стивен Кинг.

Асоцијације:

• كِتابٌ - књига
• مَجَلَّةٌ - часопис
• جَرِيدَةٌ - новине
• قانونٌ - закон

Изведене речи:

• إِصْدارٌ - наредба, одлука, издавање, објављивање
• تَصْديرٌ - извозекспорт, издавање
• صادِرٌ - издат, објављен
• صُرورٌ - издавање, појава, излзак (књиге)
• مُصادَرَةٌ - одузимање, заплена
• مَصْدَرٌ - извор
• مُصَدِّرٌ - извозник

Сродни чланци са Википедије:

صَدَرَ

Преводи

Енглески: [1] publish ☞en Италијански: [1] pubblicare ☞it Немачки: [1] udgive ☞de Шпански: [1] publicar ☞es Француски: [1] publier ☞fr Фински: [1] julkaista ☞fi Грчки: [1] δημοσιεύουν ☞el

Руски: [1] публиковать ☞ru Португалски: [1] publicar ☞pt Македонски: [1] објавува ☞mk Српски: [1] издати ☞sr Мађарски: [1] közzétesz ☞hu Бугарски: [1] публикувам ☞bg Кинески: [1] 发布 ☞zh

Конјугација глагола صَدَرَ (ṣadara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَادِرٌ (ṣādirun) (ṣādirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْدُورٌ (maṣdūrun) (maṣdūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَدَرْتُ (ṣadartu) (ṣadartu)	صَدَرْتَ (ṣadarta) (ṣadarta)	صَدَرَ (ṣadara)		صَدَرْتُمَا (ṣadartumā) (ṣadartumā)	صَدَرَا (ṣadarā) (ṣadarā)		صَدَرْنَا (ṣadarnā) (ṣadarnā)	صَدَرْتُمْ (ṣadartum) (ṣadartum)	صَدَرُوا (ṣadarū) (ṣadarū)
	f		صَدَرْتِ (ṣadarti) (ṣadarti)	صَدَرَتْ (ṣadarat) (ṣadarat)			صَدَرَتَا (ṣadaratā) (ṣadaratā)			صَدَرْتُنَّ (ṣadartunna) (ṣadartunna)	صَدَرْنَ (ṣadarna) (ṣadarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْدُرُ (ʾaṣduru) (ʾaṣduru)	تَصْدُرُ (taṣduru) (taṣduru)	يَصْدُرُ (yaṣduru) (yaṣduru)		تَصْدُرَانِ (taṣdurāni) (taṣdurāni)	يَصْدُرَانِ (yaṣdurāni) (yaṣdurāni)		نَصْدُرُ (naṣduru) (naṣduru)	تَصْدُرُونَ (taṣdurūna) (taṣdurūna)	يَصْدُرُونَ (yaṣdurūna) (yaṣdurūna)
	f		تَصْدُرِينَ (taṣdurīna) (taṣdurīna)	تَصْدُرُ (taṣduru) (taṣduru)			تَصْدُرَانِ (taṣdurāni) (taṣdurāni)			تَصْدُرْنَ (taṣdurna) (taṣdurna)	يَصْدُرْنَ (yaṣdurna) (yaṣdurna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْدُرَ (ʾaṣdura) (ʾaṣdura)	تَصْدُرَ (taṣdura) (taṣdura)	يَصْدُرَ (yaṣdura) (yaṣdura)		تَصْدُرَا (taṣdurā) (taṣdurā)	يَصْدُرَا (yaṣdurā) (yaṣdurā)		نَصْدُرَ (naṣdura) (naṣdura)	تَصْدُرُوا (taṣdurū) (taṣdurū)	يَصْدُرُوا (yaṣdurū) (yaṣdurū)
	f		تَصْدُرِي (taṣdurī) (taṣdurī)	تَصْدُرَ (taṣdura) (taṣdura)			تَصْدُرَا (taṣdurā) (taṣdurā)			تَصْدُرْنَ (taṣdurna) (taṣdurna)	يَصْدُرْنَ (yaṣdurna) (yaṣdurna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْدُرْ (ʾaṣdur) (ʾaṣdur)	تَصْدُرْ (taṣdur) (taṣdur)	يَصْدُرْ (yaṣdur) (yaṣdur)		تَصْدُرَا (taṣdurā) (taṣdurā)	يَصْدُرَا (yaṣdurā) (yaṣdurā)		نَصْدُرْ (naṣdur) (naṣdur)	تَصْدُرُوا (taṣdurū) (taṣdurū)	يَصْدُرُوا (yaṣdurū) (yaṣdurū)
	f		تَصْدُرِي (taṣdurī) (taṣdurī)	تَصْدُرْ (taṣdur) (taṣdur)			تَصْدُرَا (taṣdurā) (taṣdurā)			تَصْدُرْنَ (taṣdurna) (taṣdurna)	يَصْدُرْنَ (yaṣdurna) (yaṣdurna)
императив الأمر	m		اُصْدُرْ (uṣdur) (uṣdur)			اُصْدُرَا (uṣdurā) (uṣdurā)				اُصْدُرُوا (uṣdurū) (uṣdurū)
	f		اُصْدُرِي (uṣdurī) (uṣdurī)							اُصْدُرْنَ (uṣdurna) (uṣdurna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُدِرْتُ (ṣudirtu) (ṣudirtu)	صُدِرْتَ (ṣudirta) (ṣudirta)	صُدِرَ (ṣudira)		صُدِرْتُمَا (ṣudirtumā) (ṣudirtumā)	صُدِرَا (ṣudirā) (ṣudirā)		صُدِرْنَا (ṣudirnā) (ṣudirnā)	صُدِرْتُمْ (ṣudirtum) (ṣudirtum)	صُدِرُوا (ṣudirū) (ṣudirū)
	f		صُدِرْتِ (ṣudirti) (ṣudirti)	صُدِرَتْ (ṣudirat) (ṣudirat)			صُدِرَتَا (ṣudiratā) (ṣudiratā)			صُدِرْتُنَّ (ṣudirtunna) (ṣudirtunna)	صُدِرْنَ (ṣudirna) (ṣudirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْدَرُ (ʾuṣdaru) (ʾuṣdaru)	تُصْدَرُ (tuṣdaru) (tuṣdaru)	يُصْدَرُ (yuṣdaru) (yuṣdaru)		تُصْدَرَانِ (tuṣdarāni) (tuṣdarāni)	يُصْدَرَانِ (yuṣdarāni) (yuṣdarāni)		نُصْدَرُ (nuṣdaru) (nuṣdaru)	تُصْدَرُونَ (tuṣdarūna) (tuṣdarūna)	يُصْدَرُونَ (yuṣdarūna) (yuṣdarūna)
	f		تُصْدَرِينَ (tuṣdarīna) (tuṣdarīna)	تُصْدَرُ (tuṣdaru) (tuṣdaru)			تُصْدَرَانِ (tuṣdarāni) (tuṣdarāni)			تُصْدَرْنَ (tuṣdarna) (tuṣdarna)	يُصْدَرْنَ (yuṣdarna) (yuṣdarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْدَرَ (ʾuṣdara) (ʾuṣdara)	تُصْدَرَ (tuṣdara) (tuṣdara)	يُصْدَرَ (yuṣdara) (yuṣdara)		تُصْدَرَا (tuṣdarā) (tuṣdarā)	يُصْدَرَا (yuṣdarā) (yuṣdarā)		نُصْدَرَ (nuṣdara) (nuṣdara)	تُصْدَرُوا (tuṣdarū) (tuṣdarū)	يُصْدَرُوا (yuṣdarū) (yuṣdarū)
	f		تُصْدَرِي (tuṣdarī) (tuṣdarī)	تُصْدَرَ (tuṣdara) (tuṣdara)			تُصْدَرَا (tuṣdarā) (tuṣdarā)			تُصْدَرْنَ (tuṣdarna) (tuṣdarna)	يُصْدَرْنَ (yuṣdarna) (yuṣdarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْدَرْ (ʾuṣdar) (ʾuṣdar)	تُصْدَرْ (tuṣdar) (tuṣdar)	يُصْدَرْ (yuṣdar) (yuṣdar)		تُصْدَرَا (tuṣdarā) (tuṣdarā)	يُصْدَرَا (yuṣdarā) (yuṣdarā)		نُصْدَرْ (nuṣdar) (nuṣdar)	تُصْدَرُوا (tuṣdarū) (tuṣdarū)	يُصْدَرُوا (yuṣdarū) (yuṣdarū)
	f		تُصْدَرِي (tuṣdarī) (tuṣdarī)	تُصْدَرْ (tuṣdar) (tuṣdar)			تُصْدَرَا (tuṣdarā) (tuṣdarā)			تُصْدَرْنَ (tuṣdarna) (tuṣdarna)	يُصْدَرْنَ (yuṣdarna) (yuṣdarna)