شَرِبَ

Девојчица пије млеко.

Корен: ش ر ب*

Изговор:

DIN: šariba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. (по)пити
2. апсорбовати
3. пушити (дуван)

Примери:

.يَشْرَبُ البريطانْيونَ شايًا مَعَ حَليبٍ

Енглези пију чај са млеком.

Синоними:

• سَكَرَ - попити (алкохолно пиће)

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
пити	يَشْرَبُ	شَرِبَ	1.
дати да се напије	يَشَرِّبُ	شَرَّبَ	2.
пити у друштву с	يُشَارِبُ	شَارَبَ	3.
бити жедан	يُشْرِبُ	أَشْرَبَ	4.
упити	يَتَشّرَّبُ	تَشَرَّبَ	5.
заједно сви пити из	يَتَشَارَبُ	تَشَارَبَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
упити се	يَسْتَشْرِبُ	إِسْتَشْرَبَ	10.

Супротне речи:

• عَطَشَ - ожеднети

Изреке и пословице:

.يَشْرَبُ الناسُ الخَمْرَ وَ الحَيَواناتُ الأُخْرَى تَشْرَبُ الماءَ

„Вино пију људи, а остале животиње пију воду.” - латинска пословице

Асоцијације:

• عَصيرٌ - сок
• كوبٌ - чаша
• سَكْرانٌ - пијан

Изведене речи:

• شَرّيبٌ - који много пије, пијаница
• شَرّابٌ - који много пије, пијаница
• مَشْرَبٌ - пиће, вода, појило, корито, базен, бунар
• مَشْرَبَةٌ - појило, корито, базен, бунар
• مَشْرُبَةٌ - појило, корито, базен, бунар
• مَشْروبٌ - попијен, питак, пиће, напитак
• مَشْروبٌ كُحولِيٌّ - алкохолно пиће
• مَشْروبٌ مُرَطِّبٌ - безалкохолно (освежавајуће) пиће
• شَرابيٌّ - пехар (краљев), трговац вином
• شُرْبٌ - пијење, пиће, вода, упијање
• شِرْبٌ - пијење, пиће
• شَرْباتٌ - шербе, сируп
• شَرابٌ - пиће, вино, воћни сок, сируп, шербе
• شَرْبَةٌ - пиће, шербе, гутљај, доза
• شَرَبَةٌ - напијање, жеђ, жега
• شُرْبَةٌ - пиће, шербе, гутљај, доза
• شَرْبانٌ - припит
• شَروبٌ - питак, који много пије, пијанац
• شَريبٌ - питак, који много пије
• تَشَرُّبٌ - упијање, усисавање, апсорпција
• شارِبٌ - који пије, упија

Сродни чланци са Википедије:

شَرِبَ

Преводи

Енглески: [1] drink ☞en Италијански: [1] bere ☞it Немачки: [1] trinken ☞de Шпански: [1] beber ☞es Француски: [1] boire ☞fr Фински: [1] juoda ☞fi Грчки: [1] πίνω ☞el

Руски: [1] пить ☞ru Португалски: [1] beber ☞pt Македонски: [1] пие ☞mk Српски: [1] пити ☞sr Мађарски: [1] iszik ☞hu Бугарски: [1] пия ☞bg Кинески: [1] 喝 ☞zh

Конјугација глагола شَرِبَ (шариба) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						شَارِبٌ (шāрибун) (шāрибун)
партицип пасивни اسم المفعول						مَشْرُوبٌ (машрūбун) (машрūбун)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شَرِبْتُ (шарибту) (шарибту)	شَرِبْتَ (шарибта) (шарибта)	شَرِبَ (шариба)		شَرِبْتُمَا (шарибтумā) (шарибтумā)	شَرِبَا (шарибā) (шарибā)		شَرِبْنَا (шарибнā) (шарибнā)	شَرِبْتُمْ (шарибтум) (шарибтум)	شَرِبُوا (шарибū) (шарибū)
	ф		شَرِبْتِ (шарибти) (шарибти)	شَرِبَتْ (шарибат) (шарибат)			شَرِبَتَا (шарибатā) (шарибатā)			شَرِبْتُنَّ (шарибтунна) (шарибтунна)	شَرِبْنَ (шарибна) (шарибна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَشْرَبُ (ʾашрабу) (ʾашрабу)	تَشْرَبُ (ташрабу) (ташрабу)	يَشْرَبُ (yашрабу) (yашрабу)		تَشْرَبَانِ (ташрабāни) (ташрабāни)	يَشْرَبَانِ (yашрабāни) (yашрабāни)		نَشْرَبُ (нашрабу) (нашрабу)	تَشْرَبُونَ (ташрабūна) (ташрабūна)	يَشْرَبُونَ (yашрабūна) (yашрабūна)
	ф		تَشْرَبِينَ (ташрабīна) (ташрабīна)	تَشْرَبُ (ташрабу) (ташрабу)			تَشْرَبَانِ (ташрабāни) (ташрабāни)			تَشْرَبْنَ (ташрабна) (ташрабна)	يَشْرَبْنَ (yашрабна) (yашрабна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَشْرَبَ (ʾашраба) (ʾашраба)	تَشْرَبَ (ташраба) (ташраба)	يَشْرَبَ (yашраба) (yашраба)		تَشْرَبَا (ташрабā) (ташрабā)	يَشْرَبَا (yашрабā) (yашрабā)		نَشْرَبَ (нашраба) (нашраба)	تَشْرَبُوا (ташрабū) (ташрабū)	يَشْرَبُوا (yашрабū) (yашрабū)
	ф		تَشْرَبِي (ташрабī) (ташрабī)	تَشْرَبَ (ташраба) (ташраба)			تَشْرَبَا (ташрабā) (ташрабā)			تَشْرَبْنَ (ташрабна) (ташрабна)	يَشْرَبْنَ (yашрабна) (yашрабна)
јусив المضارع المجزوم	m	أَشْرَبْ (ʾашраб) (ʾашраб)	تَشْرَبْ (ташраб) (ташраб)	يَشْرَبْ (yашраб) (yашраб)		تَشْرَبَا (ташрабā) (ташрабā)	يَشْرَبَا (yашрабā) (yашрабā)		نَشْرَبْ (нашраб) (нашраб)	تَشْرَبُوا (ташрабū) (ташрабū)	يَشْرَبُوا (yашрабū) (yашрабū)
	ф		تَشْرَبِي (ташрабī) (ташрабī)	تَشْرَبْ (ташраб) (ташраб)			تَشْرَبَا (ташрабā) (ташрабā)			تَشْرَبْنَ (ташрабна) (ташрабна)	يَشْرَبْنَ (yашрабна) (yашрабна)
императив الأمر	m		اِشْرَبْ (ишраб) (ишраб)			اِشْرَبَا (ишрабā) (ишрабā)				اِشْرَبُوا (ишрабū) (ишрабū)
	ф		اِشْرَبِي (ишрабī) (ишрабī)							اِشْرَبْنَ (ишрабна) (ишрабна)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شُرِبْتُ (шурибту) (шурибту)	شُرِبْتَ (шурибта) (шурибта)	شُرِبَ (шуриба)		شُرِبْتُمَا (шурибтумā) (шурибтумā)	شُرِبَا (шурибā) (шурибā)		شُرِبْنَا (шурибнā) (шурибнā)	شُرِبْتُمْ (шурибтум) (шурибтум)	شُرِبُوا (шурибū) (шурибū)
	ф		شُرِبْتِ (шурибти) (шурибти)	شُرِبَتْ (шурибат) (шурибат)			شُرِبَتَا (шурибатā) (шурибатā)			شُرِبْتُنَّ (шурибтунна) (шурибтунна)	شُرِبْنَ (шурибна) (шурибна)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُشْرَبُ (ʾушрабу) (ʾушрабу)	تُشْرَبُ (тушрабу) (тушрабу)	يُشْرَبُ (yушрабу) (yушрабу)		تُشْرَبَانِ (тушрабāни) (тушрабāни)	يُشْرَبَانِ (yушрабāни) (yушрабāни)		نُشْرَبُ (нушрабу) (нушрабу)	تُشْرَبُونَ (тушрабūна) (тушрабūна)	يُشْرَبُونَ (yушрабūна) (yушрабūна)
	ф		تُشْرَبِينَ (тушрабīна) (тушрабīна)	تُشْرَبُ (тушрабу) (тушрабу)			تُشْرَبَانِ (тушрабāни) (тушрабāни)			تُشْرَبْنَ (тушрабна) (тушрабна)	يُشْرَبْنَ (yушрабна) (yушрабна)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُشْرَبَ (ʾушраба) (ʾушраба)	تُشْرَبَ (тушраба) (тушраба)	يُشْرَبَ (yушраба) (yушраба)		تُشْرَبَا (тушрабā) (тушрабā)	يُشْرَبَا (yушрабā) (yушрабā)		نُشْرَبَ (нушраба) (нушраба)	تُشْرَبُوا (тушрабū) (тушрабū)	يُشْرَبُوا (yушрабū) (yушрабū)
	ф		تُشْرَبِي (тушрабī) (тушрабī)	تُشْرَبَ (тушраба) (тушраба)			تُشْرَبَا (тушрабā) (тушрабā)			تُشْرَبْنَ (тушрабна) (тушрабна)	يُشْرَبْنَ (yушрабна) (yушрабна)
јусив المضارع المجزوم	m	أُشْرَبْ (ʾушраб) (ʾушраб)	تُشْرَبْ (тушраб) (тушраб)	يُشْرَبْ (yушраб) (yушраб)		تُشْرَبَا (тушрабā) (тушрабā)	يُشْرَبَا (yушрабā) (yушрабā)		نُشْرَبْ (нушраб) (нушраб)	تُشْرَبُوا (тушрабū) (тушрабū)	يُشْرَبُوا (yушрабū) (yушрабū)
	ф		تُشْرَبِي (тушрабī) (тушрабī)	تُشْرَبْ (тушраб) (тушраб)			تُشْرَبَا (тушрабā) (тушрабā)			تُشْرَبْنَ (тушрабна) (тушрабна)	يُشْرَبْنَ (yушрабна) (yушрабна)