سَمَحَ

Полиција дозвољава возилима да прођу кроз контролну тачку.

Корен: س م ح*

Изговор:

DIN: samaḥa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. допустити
2. подносити
3. трпети
4. толерисати
5. великодушно дати
6. дозволити
7. опуномоћити
8. бити благ, доброћудан, племенит, дарежљив

Примери:

.سَمَحَتْ الشُّرْطَةُ عَائِلَتِي إِلَى العَوْدَةِ مَرَّةً أُخْرَى إِلَى أَلْمَانِيَا

Полиција је мојој породици дозволила да се поново врати у Немачку.

Синоними:

• أَذِنَ - дозволити, чути, сазнати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
толерисати	يَسْمَحُ	سَمَحَ	1.
благо поступати	يُسَمِّحُ	سَمَّحَ	2.
лепо поступати према	يُسَامِحُ	سَامَحَ	3.
бити великодушан	يُسْمِحُ	أَسْمَحَ	4.
показати се благ	يَتَسَمَّحُ	تَسَمَّحَ	5.
међусобно лепо поступати	يَتَسَامَحُ	تَسَامَحَ	6.
показати се великодушан	يَنْسَمِحُ	إِنْسَمَحَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
молити за опрост	يَسْتَسْمِحُ	إِسْتَسْمَحَ	10.

Супротне речи:

• مَنَعَ - забранити, спречити, зауставити
• حَرَمَ - забранити, не дозволити
• حَظَرَ - забранити

Изреке и пословице:

!لا سَمَحَ الله

Не дао Бог! Боже сачувај!

Асоцијације:

• سَامَحَهُ الله - нека му Бог опрости

Изведене речи:

• تَسامُحٌ - обазривост, благост, попустљивост, толеранција
• سَماحٌ - великодушност, доброта, дарежљивост, дозвола, допуштење, толеранција
• سَمْحاءُ - чиста, права, узвишена (вера)
• سَميحٌ - великодушан, дарежљив
• مُتَسامِحٌ - обазрив, трпељив
• مُسامَحَةٌ - опроштај, извињење, празник, распуст
• مَسْموحٌ - дозвољен, допуштен, одобрен
• مَسْمُحاتٌ - дозволе, овлашћења, права, лиценце

Сродни чланци са Википедије:

سَمَحَ

Преводи

Енглески: [1] allow ☞en Италијански: [1] permettere ☞it Немачки: [1] erlauben ☞de Шпански: [1] permitir ☞es Француски: [1] laisser ☞fr Фински: [1] sallia ☞fi Грчки: [1] παρέχω ☞el

Руски: [1] позволить ☞ru Португалски: [1] permitir ☞pt Македонски: [1] дозволува ☞mk Српски: [1] дозволити ☞sr Мађарски: [1] enged ☞hu Бугарски: [1] позволявам ☞bg Кинески: [1] 讓 ☞zh

Конјугација глагола سَمَحَ (samaḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						سَامِحٌ (sāmiḥun) (sāmiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَسْمُوحٌ (masmūḥun) (masmūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سَمَحْتُ (samaḥtu) (samaḥtu)	سَمَحْتَ (samaḥta) (samaḥta)	سَمَحَ (samaḥa)		سَمَحْتُمَا (samaḥtumā) (samaḥtumā)	سَمَحَا (samaḥā) (samaḥā)		سَمَحْنَا (samaḥnā) (samaḥnā)	سَمَحْتُمْ (samaḥtum) (samaḥtum)	سَمَحُوا (samaḥū) (samaḥū)
	f		سَمَحْتِ (samaḥti) (samaḥti)	سَمَحَتْ (samaḥat) (samaḥat)			سَمَحَتَا (samaḥatā) (samaḥatā)			سَمَحْتُنَّ (samaḥtunna) (samaḥtunna)	سَمَحْنَ (samaḥna) (samaḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَسْمَحُ (ʾasmaḥu) (ʾasmaḥu)	تَسْمَحُ (tasmaḥu) (tasmaḥu)	يَسْمَحُ (yasmaḥu) (yasmaḥu)		تَسْمَحَانِ (tasmaḥāni) (tasmaḥāni)	يَسْمَحَانِ (yasmaḥāni) (yasmaḥāni)		نَسْمَحُ (nasmaḥu) (nasmaḥu)	تَسْمَحُونَ (tasmaḥūna) (tasmaḥūna)	يَسْمَحُونَ (yasmaḥūna) (yasmaḥūna)
	f		تَسْمَحِينَ (tasmaḥīna) (tasmaḥīna)	تَسْمَحُ (tasmaḥu) (tasmaḥu)			تَسْمَحَانِ (tasmaḥāni) (tasmaḥāni)			تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna)	يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَسْمَحَ (ʾasmaḥa) (ʾasmaḥa)	تَسْمَحَ (tasmaḥa) (tasmaḥa)	يَسْمَحَ (yasmaḥa) (yasmaḥa)		تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā)	يَسْمَحَا (yasmaḥā) (yasmaḥā)		نَسْمَحَ (nasmaḥa) (nasmaḥa)	تَسْمَحُوا (tasmaḥū) (tasmaḥū)	يَسْمَحُوا (yasmaḥū) (yasmaḥū)
	f		تَسْمَحِي (tasmaḥī) (tasmaḥī)	تَسْمَحَ (tasmaḥa) (tasmaḥa)			تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā)			تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna)	يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَسْمَحْ (ʾasmaḥ) (ʾasmaḥ)	تَسْمَحْ (tasmaḥ) (tasmaḥ)	يَسْمَحْ (yasmaḥ) (yasmaḥ)		تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā)	يَسْمَحَا (yasmaḥā) (yasmaḥā)		نَسْمَحْ (nasmaḥ) (nasmaḥ)	تَسْمَحُوا (tasmaḥū) (tasmaḥū)	يَسْمَحُوا (yasmaḥū) (yasmaḥū)
	f		تَسْمَحِي (tasmaḥī) (tasmaḥī)	تَسْمَحْ (tasmaḥ) (tasmaḥ)			تَسْمَحَا (tasmaḥā) (tasmaḥā)			تَسْمَحْنَ (tasmaḥna) (tasmaḥna)	يَسْمَحْنَ (yasmaḥna) (yasmaḥna)
императив الأمر	m		اِسْمَحْ (ismaḥ) (ismaḥ)			اِسْمَحَا (ismaḥā) (ismaḥā)				اِسْمَحُوا (ismaḥū) (ismaḥū)
	f		اِسْمَحِي (ismaḥī) (ismaḥī)							اِسْمَحْنَ (ismaḥna) (ismaḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سُمِحْتُ (sumiḥtu) (sumiḥtu)	سُمِحْتَ (sumiḥta) (sumiḥta)	سُمِحَ (sumiḥa)		سُمِحْتُمَا (sumiḥtumā) (sumiḥtumā)	سُمِحَا (sumiḥā) (sumiḥā)		سُمِحْنَا (sumiḥnā) (sumiḥnā)	سُمِحْتُمْ (sumiḥtum) (sumiḥtum)	سُمِحُوا (sumiḥū) (sumiḥū)
	f		سُمِحْتِ (sumiḥti) (sumiḥti)	سُمِحَتْ (sumiḥat) (sumiḥat)			سُمِحَتَا (sumiḥatā) (sumiḥatā)			سُمِحْتُنَّ (sumiḥtunna) (sumiḥtunna)	سُمِحْنَ (sumiḥna) (sumiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُسْمَحُ (ʾusmaḥu) (ʾusmaḥu)	تُسْمَحُ (tusmaḥu) (tusmaḥu)	يُسْمَحُ (yusmaḥu) (yusmaḥu)		تُسْمَحَانِ (tusmaḥāni) (tusmaḥāni)	يُسْمَحَانِ (yusmaḥāni) (yusmaḥāni)		نُسْمَحُ (nusmaḥu) (nusmaḥu)	تُسْمَحُونَ (tusmaḥūna) (tusmaḥūna)	يُسْمَحُونَ (yusmaḥūna) (yusmaḥūna)
	f		تُسْمَحِينَ (tusmaḥīna) (tusmaḥīna)	تُسْمَحُ (tusmaḥu) (tusmaḥu)			تُسْمَحَانِ (tusmaḥāni) (tusmaḥāni)			تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna)	يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُسْمَحَ (ʾusmaḥa) (ʾusmaḥa)	تُسْمَحَ (tusmaḥa) (tusmaḥa)	يُسْمَحَ (yusmaḥa) (yusmaḥa)		تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā)	يُسْمَحَا (yusmaḥā) (yusmaḥā)		نُسْمَحَ (nusmaḥa) (nusmaḥa)	تُسْمَحُوا (tusmaḥū) (tusmaḥū)	يُسْمَحُوا (yusmaḥū) (yusmaḥū)
	f		تُسْمَحِي (tusmaḥī) (tusmaḥī)	تُسْمَحَ (tusmaḥa) (tusmaḥa)			تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā)			تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna)	يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُسْمَحْ (ʾusmaḥ) (ʾusmaḥ)	تُسْمَحْ (tusmaḥ) (tusmaḥ)	يُسْمَحْ (yusmaḥ) (yusmaḥ)		تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā)	يُسْمَحَا (yusmaḥā) (yusmaḥā)		نُسْمَحْ (nusmaḥ) (nusmaḥ)	تُسْمَحُوا (tusmaḥū) (tusmaḥū)	يُسْمَحُوا (yusmaḥū) (yusmaḥū)
	f		تُسْمَحِي (tusmaḥī) (tusmaḥī)	تُسْمَحْ (tusmaḥ) (tusmaḥ)			تُسْمَحَا (tusmaḥā) (tusmaḥā)			تُسْمَحْنَ (tusmaḥna) (tusmaḥna)	يُسْمَحْنَ (yusmaḥna) (yusmaḥna)