رَكِبَ

Човек и жена јашу коње.

Корен: ر ك ب*

Изговор:

DIN: rakiba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (уз)јахати
2. возити се
3. летети
4. пловити
5. следити/траг/

Примери:

.يَرْكَبُ هَذا الرَّجُلُ السَّيَّارَةَ لِأَنَّ لَهُ رُخْصَةُ القِيادَةِ

Овај човек вози аутомобил зато што има возачку дозволу.

Синоними:

• سارَ - возити се
• قادَ - возити, управљати
• ساقَ - возити, управљати
• طارَ - (по,уз)летети

Супротне речи:

• جَلَسَ - седети
• بَقِيَ - остати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
возити се	يَرْكَبُ	رَكِبَ	1.
узјахати	يُرَكِّبُ	رَكَّبَ	2.
нагонити	يُرَاكِبُ	رَاكَبَ	3.
бити (погодан) за јахање	يُرْكِبُ	أَرْكَبَ	4.
бити састављен од	يَتَرَكَّبُ	تَرَكَّبَ	5.
прелазити преко	يَتَرَاكَبُ	تَرَاكَبَ	6.
/	/	/	7.
возити се	يَرْتَكِبُ	إِرْتَكَبَ	8.
/	/	/	9.
замолити да повезе	يَسْتَكْتِبُ	إِسْتَرْكَبَ	10.

Изреке и пословице:

.إِرْكَبْ الآنَ، إِسْتَخْدِمْ الهاتِفَ المَحْمولَ بَعْدَ ذَلِكَ

Вози сада, мобилни телефон користи касније.

Асоцијације:

• سَيَّارَةٌ - аутомобил
• حِصانٌ - коњ
• طائِرَةٌ - авион

Изведене речи:

• راكِبٌ - путник, јахач
• رَكَّابٌ - џокеј
• رَكْبٌ - коњички одред, караван
• رُكُوبٌ - јахање, вожња, путовање
• مَرْكَبٌ - возило, превозно средство
• مَرْكَبَةٌ - возило, кола, фијакер, кочија

Сродни чланци са Википедије:

رَكِبَ

Преводи

Енглески: [1] ride ☞en Италијански: [1] guidare ☞it Немачки: [1] reiten ☞de Шпански: [1] montar ☞es Француски: [1] monter ☞fr Фински: [1] ajaa ☞fi Грчки: [1] ιππεύω ☞el

Руски: [1] ездить ☞ru Португалски: [1] montar ☞pt Македонски: [1] вози ☞mk Српски: [1] јахати ☞sr Мађарски: [1] lovagol ☞hu Бугарски: [1] качвам ☞bg Кинески: [1] 乘 ☞zh

Конјугација глагола رَكِبَ (rakiba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَاكِبٌ (rākibun) (rākibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْكُوبٌ (markūbun) (markūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَكِبْتُ (rakibtu) (rakibtu)	رَكِبْتَ (rakibta) (rakibta)	رَكِبَ (rakiba)		رَكِبْتُمَا (rakibtumā) (rakibtumā)	رَكِبَا (rakibā) (rakibā)		رَكِبْنَا (rakibnā) (rakibnā)	رَكِبْتُمْ (rakibtum) (rakibtum)	رَكِبُوا (rakibū) (rakibū)
	f		رَكِبْتِ (rakibti) (rakibti)	رَكِبَتْ (rakibat) (rakibat)			رَكِبَتَا (rakibatā) (rakibatā)			رَكِبْتُنَّ (rakibtunna) (rakibtunna)	رَكِبْنَ (rakibna) (rakibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْكَبُ (ʾarkabu) (ʾarkabu)	تَرْكَبُ (tarkabu) (tarkabu)	يَرْكَبُ (yarkabu) (yarkabu)		تَرْكَبَانِ (tarkabāni) (tarkabāni)	يَرْكَبَانِ (yarkabāni) (yarkabāni)		نَرْكَبُ (narkabu) (narkabu)	تَرْكَبُونَ (tarkabūna) (tarkabūna)	يَرْكَبُونَ (yarkabūna) (yarkabūna)
	f		تَرْكَبِينَ (tarkabīna) (tarkabīna)	تَرْكَبُ (tarkabu) (tarkabu)			تَرْكَبَانِ (tarkabāni) (tarkabāni)			تَرْكَبْنَ (tarkabna) (tarkabna)	يَرْكَبْنَ (yarkabna) (yarkabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْكَبَ (ʾarkaba) (ʾarkaba)	تَرْكَبَ (tarkaba) (tarkaba)	يَرْكَبَ (yarkaba) (yarkaba)		تَرْكَبَا (tarkabā) (tarkabā)	يَرْكَبَا (yarkabā) (yarkabā)		نَرْكَبَ (narkaba) (narkaba)	تَرْكَبُوا (tarkabū) (tarkabū)	يَرْكَبُوا (yarkabū) (yarkabū)
	f		تَرْكَبِي (tarkabī) (tarkabī)	تَرْكَبَ (tarkaba) (tarkaba)			تَرْكَبَا (tarkabā) (tarkabā)			تَرْكَبْنَ (tarkabna) (tarkabna)	يَرْكَبْنَ (yarkabna) (yarkabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْكَبْ (ʾarkab) (ʾarkab)	تَرْكَبْ (tarkab) (tarkab)	يَرْكَبْ (yarkab) (yarkab)		تَرْكَبَا (tarkabā) (tarkabā)	يَرْكَبَا (yarkabā) (yarkabā)		نَرْكَبْ (narkab) (narkab)	تَرْكَبُوا (tarkabū) (tarkabū)	يَرْكَبُوا (yarkabū) (yarkabū)
	f		تَرْكَبِي (tarkabī) (tarkabī)	تَرْكَبْ (tarkab) (tarkab)			تَرْكَبَا (tarkabā) (tarkabā)			تَرْكَبْنَ (tarkabna) (tarkabna)	يَرْكَبْنَ (yarkabna) (yarkabna)
императив الأمر	m		اِرْكَبْ (irkab) (irkab)			اِرْكَبَا (irkabā) (irkabā)				اِرْكَبُوا (irkabū) (irkabū)
	f		اِرْكَبِي (irkabī) (irkabī)							اِرْكَبْنَ (irkabna) (irkabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُكِبْتُ (rukibtu) (rukibtu)	رُكِبْتَ (rukibta) (rukibta)	رُكِبَ (rukiba)		رُكِبْتُمَا (rukibtumā) (rukibtumā)	رُكِبَا (rukibā) (rukibā)		رُكِبْنَا (rukibnā) (rukibnā)	رُكِبْتُمْ (rukibtum) (rukibtum)	رُكِبُوا (rukibū) (rukibū)
	f		رُكِبْتِ (rukibti) (rukibti)	رُكِبَتْ (rukibat) (rukibat)			رُكِبَتَا (rukibatā) (rukibatā)			رُكِبْتُنَّ (rukibtunna) (rukibtunna)	رُكِبْنَ (rukibna) (rukibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْكَبُ (ʾurkabu) (ʾurkabu)	تُرْكَبُ (turkabu) (turkabu)	يُرْكَبُ (yurkabu) (yurkabu)		تُرْكَبَانِ (turkabāni) (turkabāni)	يُرْكَبَانِ (yurkabāni) (yurkabāni)		نُرْكَبُ (nurkabu) (nurkabu)	تُرْكَبُونَ (turkabūna) (turkabūna)	يُرْكَبُونَ (yurkabūna) (yurkabūna)
	f		تُرْكَبِينَ (turkabīna) (turkabīna)	تُرْكَبُ (turkabu) (turkabu)			تُرْكَبَانِ (turkabāni) (turkabāni)			تُرْكَبْنَ (turkabna) (turkabna)	يُرْكَبْنَ (yurkabna) (yurkabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْكَبَ (ʾurkaba) (ʾurkaba)	تُرْكَبَ (turkaba) (turkaba)	يُرْكَبَ (yurkaba) (yurkaba)		تُرْكَبَا (turkabā) (turkabā)	يُرْكَبَا (yurkabā) (yurkabā)		نُرْكَبَ (nurkaba) (nurkaba)	تُرْكَبُوا (turkabū) (turkabū)	يُرْكَبُوا (yurkabū) (yurkabū)
	f		تُرْكَبِي (turkabī) (turkabī)	تُرْكَبَ (turkaba) (turkaba)			تُرْكَبَا (turkabā) (turkabā)			تُرْكَبْنَ (turkabna) (turkabna)	يُرْكَبْنَ (yurkabna) (yurkabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْكَبْ (ʾurkab) (ʾurkab)	تُرْكَبْ (turkab) (turkab)	يُرْكَبْ (yurkab) (yurkab)		تُرْكَبَا (turkabā) (turkabā)	يُرْكَبَا (yurkabā) (yurkabā)		نُرْكَبْ (nurkab) (nurkab)	تُرْكَبُوا (turkabū) (turkabū)	يُرْكَبُوا (yurkabū) (yurkabū)
	f		تُرْكَبِي (turkabī) (turkabī)	تُرْكَبْ (turkab) (turkab)			تُرْكَبَا (turkabā) (turkabā)			تُرْكَبْنَ (turkabna) (turkabna)	يُرْكَبْنَ (yurkabna) (yurkabna)