بَلَعَ

Сунђер лако упија воду.

Корен: ب ل ع*

Изговор:

DIN: balaʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. прогутати
2. прождерати
3. апсорбовати
4. упити

Примери:

.بَلَعْتُ حَبَّةً دَوَاءٍ

Прогутао сам пилулу.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
прогутати	يَبْلَعُ	بَلَعَ	1.
појавити се, изнићи, дати да прогута	يُبَلِّعُ	بَلَّعَ	2.
/	/	/	9.
дати да прогута	يُبْلِعُ	أَبْلَعَ	4.
прогутати	يَتَبَلَّعُ	تَبَلَّعَ	5.
/	/	/	6.
бити прогутан	يَنْبَلِعُ	إِنْبَلَعَ	7.
прогутати	يَبْتَلِعُ	إِبْتَلَعَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Синоними:

• إِبْتَلَعَ - прогутати
• تَجَرَّعَ - прогутати
• إِفْتَرَسَ - прождерати
• إِلْتَهَمَ - прождерати
• مَصَّ - апсорбовати, упити
• إِمْتَصَّ - апсорбовати, упити
• تَشَرَّبَ - апсорбовати, упити

Супротне речи:

• بَصَقَ - испљунути
• بَزَقَ - испљунути

Изреке и пословице:

.يَجِبُ أَنْ تَعْرِفَ جَيِّدًا مَا يُمْكِنُكَ أَنْ تَبْلَعَ، وَمَاذَا يُمْكِنُ أَنْ يَبْلَعَكَ

Треба добро да знаш шта ти можеш прогутати, а шта може тебе прогутати. - Индијска пословица

Асоцијације:

• لُعَابٌ - пљувачка
• بُصَاقٌ - пљувачка
• مَاءٌ - вода
• سَفِنْجَةٌ - сунђер

Изведене речи:

• إِبْتِلاعٌ - гутање, апсорпција
• بالوعٌ - бездан, понор, провалија, вртлог, вир
• بالوعَةٌ - сливник (за прљаву воду)
• بَلَّاعٌ - јако прождрљив
• بَلَّاعَةٌ - одвод, сливник
• بَلْعٌ - гутање, који гута речи
• بُلَعٌ - прождрљивац, изјелица
• بَلْعَةٌ - гутљај, залогај
• بَلُوعَةٌ - пилула
• مَبْلَعٌ - грло, једњак

Сродни чланци са Википедије:

بَلَعَ

Преводи

Енглески: [1] swallow ☞en Италијански: [1] deglutire ☞it Немачки: [1] schlucken ☞de Шпански: [1] tragarse ☞es Француски: [1] avaler ☞fr Фински: [1] niellä ☞fi Грчки: [1] χελιδόνι ☞el

Руски: [1] глотать ☞ru Португалски: [1] engolir ☞pt Македонски: [1] проголта ☞mk Српски: [1] прогутати ☞sr Мађарски: [1] nyel ☞hu Бугарски: [1] лястовица ☞bg Кинески: [1] 吞 ☞zh

Конјугација глагола بَلَعَ (balaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَالِعٌ (bāliʿun) (bāliʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْلُوعٌ (mablūʿun) (mablūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَلَعْتُ (balaʿtu) (balaʿtu)	بَلَعْتَ (balaʿta) (balaʿta)	بَلَعَ (balaʿa)		بَلَعْتُمَا (balaʿtumā) (balaʿtumā)	بَلَعَا (balaʿā) (balaʿā)		بَلَعْنَا (balaʿnā) (balaʿnā)	بَلَعْتُمْ (balaʿtum) (balaʿtum)	بَلَعُوا (balaʿū) (balaʿū)
	f		بَلَعْتِ (balaʿti) (balaʿti)	بَلَعَتْ (balaʿat) (balaʿat)			بَلَعَتَا (balaʿatā) (balaʿatā)			بَلَعْتُنَّ (balaʿtunna) (balaʿtunna)	بَلَعْنَ (balaʿna) (balaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْلَعُ (ʾablaʿu) (ʾablaʿu)	تَبْلَعُ (tablaʿu) (tablaʿu)	يَبْلَعُ (yablaʿu) (yablaʿu)		تَبْلَعَانِ (tablaʿāni) (tablaʿāni)	يَبْلَعَانِ (yablaʿāni) (yablaʿāni)		نَبْلَعُ (nablaʿu) (nablaʿu)	تَبْلَعُونَ (tablaʿūna) (tablaʿūna)	يَبْلَعُونَ (yablaʿūna) (yablaʿūna)
	f		تَبْلَعِينَ (tablaʿīna) (tablaʿīna)	تَبْلَعُ (tablaʿu) (tablaʿu)			تَبْلَعَانِ (tablaʿāni) (tablaʿāni)			تَبْلَعْنَ (tablaʿna) (tablaʿna)	يَبْلَعْنَ (yablaʿna) (yablaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْلَعَ (ʾablaʿa) (ʾablaʿa)	تَبْلَعَ (tablaʿa) (tablaʿa)	يَبْلَعَ (yablaʿa) (yablaʿa)		تَبْلَعَا (tablaʿā) (tablaʿā)	يَبْلَعَا (yablaʿā) (yablaʿā)		نَبْلَعَ (nablaʿa) (nablaʿa)	تَبْلَعُوا (tablaʿū) (tablaʿū)	يَبْلَعُوا (yablaʿū) (yablaʿū)
	f		تَبْلَعِي (tablaʿī) (tablaʿī)	تَبْلَعَ (tablaʿa) (tablaʿa)			تَبْلَعَا (tablaʿā) (tablaʿā)			تَبْلَعْنَ (tablaʿna) (tablaʿna)	يَبْلَعْنَ (yablaʿna) (yablaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْلَعْ (ʾablaʿ) (ʾablaʿ)	تَبْلَعْ (tablaʿ) (tablaʿ)	يَبْلَعْ (yablaʿ) (yablaʿ)		تَبْلَعَا (tablaʿā) (tablaʿā)	يَبْلَعَا (yablaʿā) (yablaʿā)		نَبْلَعْ (nablaʿ) (nablaʿ)	تَبْلَعُوا (tablaʿū) (tablaʿū)	يَبْلَعُوا (yablaʿū) (yablaʿū)
	f		تَبْلَعِي (tablaʿī) (tablaʿī)	تَبْلَعْ (tablaʿ) (tablaʿ)			تَبْلَعَا (tablaʿā) (tablaʿā)			تَبْلَعْنَ (tablaʿna) (tablaʿna)	يَبْلَعْنَ (yablaʿna) (yablaʿna)
императив الأمر	m		اِبْلَعْ (iblaʿ) (iblaʿ)			اِبْلَعَا (iblaʿā) (iblaʿā)				اِبْلَعُوا (iblaʿū) (iblaʿū)
	f		اِبْلَعِي (iblaʿī) (iblaʿī)							اِبْلَعْنَ (iblaʿna) (iblaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُلِعْتُ (buliʿtu) (buliʿtu)	بُلِعْتَ (buliʿta) (buliʿta)	بُلِعَ (buliʿa)		بُلِعْتُمَا (buliʿtumā) (buliʿtumā)	بُلِعَا (buliʿā) (buliʿā)		بُلِعْنَا (buliʿnā) (buliʿnā)	بُلِعْتُمْ (buliʿtum) (buliʿtum)	بُلِعُوا (buliʿū) (buliʿū)
	f		بُلِعْتِ (buliʿti) (buliʿti)	بُلِعَتْ (buliʿat) (buliʿat)			بُلِعَتَا (buliʿatā) (buliʿatā)			بُلِعْتُنَّ (buliʿtunna) (buliʿtunna)	بُلِعْنَ (buliʿna) (buliʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْلَعُ (ʾublaʿu) (ʾublaʿu)	تُبْلَعُ (tublaʿu) (tublaʿu)	يُبْلَعُ (yublaʿu) (yublaʿu)		تُبْلَعَانِ (tublaʿāni) (tublaʿāni)	يُبْلَعَانِ (yublaʿāni) (yublaʿāni)		نُبْلَعُ (nublaʿu) (nublaʿu)	تُبْلَعُونَ (tublaʿūna) (tublaʿūna)	يُبْلَعُونَ (yublaʿūna) (yublaʿūna)
	f		تُبْلَعِينَ (tublaʿīna) (tublaʿīna)	تُبْلَعُ (tublaʿu) (tublaʿu)			تُبْلَعَانِ (tublaʿāni) (tublaʿāni)			تُبْلَعْنَ (tublaʿna) (tublaʿna)	يُبْلَعْنَ (yublaʿna) (yublaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْلَعَ (ʾublaʿa) (ʾublaʿa)	تُبْلَعَ (tublaʿa) (tublaʿa)	يُبْلَعَ (yublaʿa) (yublaʿa)		تُبْلَعَا (tublaʿā) (tublaʿā)	يُبْلَعَا (yublaʿā) (yublaʿā)		نُبْلَعَ (nublaʿa) (nublaʿa)	تُبْلَعُوا (tublaʿū) (tublaʿū)	يُبْلَعُوا (yublaʿū) (yublaʿū)
	f		تُبْلَعِي (tublaʿī) (tublaʿī)	تُبْلَعَ (tublaʿa) (tublaʿa)			تُبْلَعَا (tublaʿā) (tublaʿā)			تُبْلَعْنَ (tublaʿna) (tublaʿna)	يُبْلَعْنَ (yublaʿna) (yublaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْلَعْ (ʾublaʿ) (ʾublaʿ)	تُبْلَعْ (tublaʿ) (tublaʿ)	يُبْلَعْ (yublaʿ) (yublaʿ)		تُبْلَعَا (tublaʿā) (tublaʿā)	يُبْلَعَا (yublaʿā) (yublaʿā)		نُبْلَعْ (nublaʿ) (nublaʿ)	تُبْلَعُوا (tublaʿū) (tublaʿū)	يُبْلَعُوا (yublaʿū) (yublaʿū)
	f		تُبْلَعِي (tublaʿī) (tublaʿī)	تُبْلَعْ (tublaʿ) (tublaʿ)			تُبْلَعَا (tublaʿā) (tublaʿā)			تُبْلَعْنَ (tublaʿna) (tublaʿna)	يُبْلَعْنَ (yublaʿna) (yublaʿna)