بَعَثَ

Делегација коју је једно племе послало другом.

Корен: ب ع ث*

Изговор:

DIN: baʿaṯa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. послати
2. спремити
3. пробудити
4. изазвати
5. побудити
6. узбунити
7. узбудити
8. проживети
9. ускрснути
10. дочарати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
послати (самог)	يَبْعَثُ	بَعَثَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
бити послан	يَتَبَعَّثُ	تَبَعَّثَ	5.
узајамно се подстицати	يَتَبَاعَثُ	تَبَاعَثَ	6.
бити послан	يَنْبَعِثُ	إِنْبَعَثَ	7.
изаслати, одаслати	يَبْتَعِثُ	إِبْتَعَثَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.بَعَثَ مُحَمَّد عَلِي الطُلابَ المِصْريينَ إلى فَرَنْسَة

Мухамед Али је слао египатске студенте у Француску.

Синоними:

• أرْسَلَ - послати

Супротне речи:

• إسْتَلَمَ - примити

Изреке и пословице:

.بَعَثْنا عَن أرآضٍ بَعِيدَةٍ و وَجَدْنَاها تَحْتُنَا

Трагали смо за далеким земљама да би смо их пронашли испод нас.

Асоцијације:

• طَرْدٌ - пакет
• رِسالَةٌ - писмо
• تَحِيَّةٌ - поздрав

Изведене речи:

• بَعْثٌ - слање
• بَعْثٌ - изасланик
• بَعیثَةٌ - изасланство
• مَبْعوثٌ - делегат

Сродни чланци са Википедије:

بَعَثَ

Преводи

Енглески: [1] send ☞en Италијански: [1] inviare ☞it Немачки: [1] senden ☞de Шпански: [1] enviar ☞es Француски: [1] envoyer ☞fr Фински: [1] lähettää ☞fi Грчки: [1] στέλνω ☞el

Руски: [1] посылать ☞ru Португалски: [1] enviar ☞pt Македонски: [1] испрати ☞mk Српски: [1] послати ☞sr Мађарски: [1] küld ☞hu Бугарски: [1] изпращам ☞bg Кинески: [1] 送 ☞zh

Конјугација глагола بَعَثَ (baʿaṯa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاعِثٌ (bāʿiṯun) (bāʿiṯun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْعُوثٌ (mabʿūṯun) (mabʿūṯun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَعَثْتُ (baʿaṯtu) (baʿaṯtu)	بَعَثْتَ (baʿaṯta) (baʿaṯta)	بَعَثَ (baʿaṯa)		بَعَثْتُمَا (baʿaṯtumā) (baʿaṯtumā)	بَعَثَا (baʿaṯā) (baʿaṯā)		بَعَثْنَا (baʿaṯnā) (baʿaṯnā)	بَعَثْتُمْ (baʿaṯtum) (baʿaṯtum)	بَعَثُوا (baʿaṯū) (baʿaṯū)
	f		بَعَثْتِ (baʿaṯti) (baʿaṯti)	بَعَثَتْ (baʿaṯat) (baʿaṯat)			بَعَثَتَا (baʿaṯatā) (baʿaṯatā)			بَعَثْتُنَّ (baʿaṯtunna) (baʿaṯtunna)	بَعَثْنَ (baʿaṯna) (baʿaṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْعَثُ (ʾabʿaṯu) (ʾabʿaṯu)	تَبْعَثُ (tabʿaṯu) (tabʿaṯu)	يَبْعَثُ (yabʿaṯu) (yabʿaṯu)		تَبْعَثَانِ (tabʿaṯāni) (tabʿaṯāni)	يَبْعَثَانِ (yabʿaṯāni) (yabʿaṯāni)		نَبْعَثُ (nabʿaṯu) (nabʿaṯu)	تَبْعَثُونَ (tabʿaṯūna) (tabʿaṯūna)	يَبْعَثُونَ (yabʿaṯūna) (yabʿaṯūna)
	f		تَبْعَثِينَ (tabʿaṯīna) (tabʿaṯīna)	تَبْعَثُ (tabʿaṯu) (tabʿaṯu)			تَبْعَثَانِ (tabʿaṯāni) (tabʿaṯāni)			تَبْعَثْنَ (tabʿaṯna) (tabʿaṯna)	يَبْعَثْنَ (yabʿaṯna) (yabʿaṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْعَثَ (ʾabʿaṯa) (ʾabʿaṯa)	تَبْعَثَ (tabʿaṯa) (tabʿaṯa)	يَبْعَثَ (yabʿaṯa) (yabʿaṯa)		تَبْعَثَا (tabʿaṯā) (tabʿaṯā)	يَبْعَثَا (yabʿaṯā) (yabʿaṯā)		نَبْعَثَ (nabʿaṯa) (nabʿaṯa)	تَبْعَثُوا (tabʿaṯū) (tabʿaṯū)	يَبْعَثُوا (yabʿaṯū) (yabʿaṯū)
	f		تَبْعَثِي (tabʿaṯī) (tabʿaṯī)	تَبْعَثَ (tabʿaṯa) (tabʿaṯa)			تَبْعَثَا (tabʿaṯā) (tabʿaṯā)			تَبْعَثْنَ (tabʿaṯna) (tabʿaṯna)	يَبْعَثْنَ (yabʿaṯna) (yabʿaṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْعَثْ (ʾabʿaṯ) (ʾabʿaṯ)	تَبْعَثْ (tabʿaṯ) (tabʿaṯ)	يَبْعَثْ (yabʿaṯ) (yabʿaṯ)		تَبْعَثَا (tabʿaṯā) (tabʿaṯā)	يَبْعَثَا (yabʿaṯā) (yabʿaṯā)		نَبْعَثْ (nabʿaṯ) (nabʿaṯ)	تَبْعَثُوا (tabʿaṯū) (tabʿaṯū)	يَبْعَثُوا (yabʿaṯū) (yabʿaṯū)
	f		تَبْعَثِي (tabʿaṯī) (tabʿaṯī)	تَبْعَثْ (tabʿaṯ) (tabʿaṯ)			تَبْعَثَا (tabʿaṯā) (tabʿaṯā)			تَبْعَثْنَ (tabʿaṯna) (tabʿaṯna)	يَبْعَثْنَ (yabʿaṯna) (yabʿaṯna)
императив الأمر	m		اِبْعَثْ (ibʿaṯ) (ibʿaṯ)			اِبْعَثَا (ibʿaṯā) (ibʿaṯā)				اِبْعَثُوا (ibʿaṯū) (ibʿaṯū)
	f		اِبْعَثِي (ibʿaṯī) (ibʿaṯī)							اِبْعَثْنَ (ibʿaṯna) (ibʿaṯna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُعِثْتُ (buʿiṯtu) (buʿiṯtu)	بُعِثْتَ (buʿiṯta) (buʿiṯta)	بُعِثَ (buʿiṯa)		بُعِثْتُمَا (buʿiṯtumā) (buʿiṯtumā)	بُعِثَا (buʿiṯā) (buʿiṯā)		بُعِثْنَا (buʿiṯnā) (buʿiṯnā)	بُعِثْتُمْ (buʿiṯtum) (buʿiṯtum)	بُعِثُوا (buʿiṯū) (buʿiṯū)
	f		بُعِثْتِ (buʿiṯti) (buʿiṯti)	بُعِثَتْ (buʿiṯat) (buʿiṯat)			بُعِثَتَا (buʿiṯatā) (buʿiṯatā)			بُعِثْتُنَّ (buʿiṯtunna) (buʿiṯtunna)	بُعِثْنَ (buʿiṯna) (buʿiṯna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْعَثُ (ʾubʿaṯu) (ʾubʿaṯu)	تُبْعَثُ (tubʿaṯu) (tubʿaṯu)	يُبْعَثُ (yubʿaṯu) (yubʿaṯu)		تُبْعَثَانِ (tubʿaṯāni) (tubʿaṯāni)	يُبْعَثَانِ (yubʿaṯāni) (yubʿaṯāni)		نُبْعَثُ (nubʿaṯu) (nubʿaṯu)	تُبْعَثُونَ (tubʿaṯūna) (tubʿaṯūna)	يُبْعَثُونَ (yubʿaṯūna) (yubʿaṯūna)
	f		تُبْعَثِينَ (tubʿaṯīna) (tubʿaṯīna)	تُبْعَثُ (tubʿaṯu) (tubʿaṯu)			تُبْعَثَانِ (tubʿaṯāni) (tubʿaṯāni)			تُبْعَثْنَ (tubʿaṯna) (tubʿaṯna)	يُبْعَثْنَ (yubʿaṯna) (yubʿaṯna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْعَثَ (ʾubʿaṯa) (ʾubʿaṯa)	تُبْعَثَ (tubʿaṯa) (tubʿaṯa)	يُبْعَثَ (yubʿaṯa) (yubʿaṯa)		تُبْعَثَا (tubʿaṯā) (tubʿaṯā)	يُبْعَثَا (yubʿaṯā) (yubʿaṯā)		نُبْعَثَ (nubʿaṯa) (nubʿaṯa)	تُبْعَثُوا (tubʿaṯū) (tubʿaṯū)	يُبْعَثُوا (yubʿaṯū) (yubʿaṯū)
	f		تُبْعَثِي (tubʿaṯī) (tubʿaṯī)	تُبْعَثَ (tubʿaṯa) (tubʿaṯa)			تُبْعَثَا (tubʿaṯā) (tubʿaṯā)			تُبْعَثْنَ (tubʿaṯna) (tubʿaṯna)	يُبْعَثْنَ (yubʿaṯna) (yubʿaṯna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْعَثْ (ʾubʿaṯ) (ʾubʿaṯ)	تُبْعَثْ (tubʿaṯ) (tubʿaṯ)	يُبْعَثْ (yubʿaṯ) (yubʿaṯ)		تُبْعَثَا (tubʿaṯā) (tubʿaṯā)	يُبْعَثَا (yubʿaṯā) (yubʿaṯā)		نُبْعَثْ (nubʿaṯ) (nubʿaṯ)	تُبْعَثُوا (tubʿaṯū) (tubʿaṯū)	يُبْعَثُوا (yubʿaṯū) (yubʿaṯū)
	f		تُبْعَثِي (tubʿaṯī) (tubʿaṯī)	تُبْعَثْ (tubʿaṯ) (tubʿaṯ)			تُبْعَثَا (tubʿaṯā) (tubʿaṯā)			تُبْعَثْنَ (tubʿaṯna) (tubʿaṯna)	يُبْعَثْنَ (yubʿaṯna) (yubʿaṯna)