швапски
швапски
Категорије: анат.анат.
Облици:
Значења:
- Који се односи на Немце и Немачку. [1]
- Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]
- Кецеља на копчање с предње стране без рукава и ревера. [2] Ченеј[1]
- Човечија кост која од пете води ка листовима. Сомбор[1]
- Врста кола са шареним лотрама и штицнама уместо левчи. [3] Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Чента[1]
- Метла начињена од сирка. [4] Долово[1]
- Лотре од дасака. [3] Орловат[1]
- Сир који настаје природном или изазваном ферментацијом млека. [1]
- Гаће с ногавицама до половине листова. Сомбор[1]
- Начин плетења мреже са двоструким провлачењем игле кроз петљу. [1]
Примери:
- О̀вај шва̏пски по́па — о̏н се ни́је жѐнио ни̏када, о̏н ни́је ѝмо жѐну. [1]
- Кад је би́ла шва̏пска Но̏ва го̏дина, пр̑ви ја̏нуар, о̏ндак при́миду о̀ни на̏с у хо̀те̄л. [5] Елемир Стари Сланкамен Мокрин Чип [1]
- А код мѐне су у̏век до̀шла шва̏пска деца. Бешка [1]
- То̑ су не̏ки плу̏гови би́ли шва̏пски. Лаћарак [1]
- То̑ су се зва́ле пра̑ве па̏орске ку̏ће, а ова̀ко су се зва́ле шва̏пске ку̏ће, што ѝду пре̑ко. О̀ва ѝде ду́жом, као па̏орска ку̏ћа, а о̀во су се зва́ле шва̏пске ку̏ће. [4] Свилош [1]
- У Јарковцу такву кућу са тремом (конком) и вратима с улице у тај трем зову „немачком” или „швапском” кућом. [6] Јарковац [1]
- Шва̏пски си̏р је си̏тан и са њѐга је ски̏нут ка̀јмак. [7] [8] Марадик Јарак Крушедол Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац [1]
- Шва̏пско плѐте̄ње је два́пут кад прѐлазиш преко ру̀ке и кад у̀вра̄тиш. То̑ је ве̑зан чво̏р, бо̏ље него код ср̏пског. [9] Ковиљ [1]
Изрази:
- Отићи зашва̏пским ко̏лима ("шаљив одговор детету на питање где му је мајка"; "О̀тишла је за шва̏пским ко̏лима"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).