швапски

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

швапски

швапски (српски, lat. švapski)[уреди]

Категорије: анат.анат.


Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Који се односи на Немце и Немачку. [1]
  2. Кућа која је дужом страном окренута према улици. [1]
  3. Кецеља на копчање с предње стране без рукава и ревера. [2] Ченеј[1]
  4. Човечија кост која од пете води ка листовима. Сомбор[1]
  5. Врста кола са шареним лотрама и штицнама уместо левчи. [3] Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Чента[1]
  6. Метла начињена од сирка. [4] Долово[1]
  7. Лотре од дасака. [3] Орловат[1]
  8. Сир који настаје природном или изазваном ферментацијом млека. [1]
  9. Гаће с ногавицама до половине листова. Сомбор[1]
  10. Начин плетења мреже са двоструким провлачењем игле кроз петљу. [1]

Примери:

  1. О̀вај шва̏пски по́па — о̏н се ни́је жѐнио ни̏када, о̏н ни́је ѝмо жѐну. [1]
  2. Кад је би́ла шва̏пска Но̏ва го̏дина, пр̑ви ја̏нуар, о̏ндак при́миду о̀ни на̏с у хо̀те̄л. [5] Елемир Стари Сланкамен Мокрин Чип [1]
  3. А код мѐне су у̏век до̀шла шва̏пска деца. Бешка [1]
  4. То̑ су не̏ки плу̏гови би́ли шва̏пски. Лаћарак [1]
  5. То̑ су се зва́ле пра̑ве па̏орске ку̏ће, а ова̀ко су се зва́ле шва̏пске ку̏ће, што ѝду пре̑ко. О̀ва ѝде ду́жом, као па̏орска ку̏ћа, а о̀во су се зва́ле шва̏пске ку̏ће. [4] Свилош [1]
  6. У Јарковцу такву кућу са тремом (конком) и вратима с улице у тај трем зову „немачком” или „швапском” кућом. [6] Јарковац [1]
  7. Шва̏пски си̏р је си̏тан и са њѐга је ски̏нут ка̀јмак. [7] [8] Марадик Јарак Крушедол Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац [1]
  8. Шва̏пско плѐте̄ње је два́пут кад прѐлазиш преко ру̀ке и кад у̀вра̄тиш. То̑ је ве̑зан чво̏р, бо̏ље него код ср̏пског. [9] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. немачки [1]


Изрази:

  1. Отићи зашва̏пским ко̏лима ("шаљив одговор детету на питање где му је мајка"; "О̀тишла је за шва̏пским ко̏лима"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  7. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]