месец

месец

Српски

месец (српски, лат. месец)

Именица

месец, м

Облици:

[1.1.], [2.1.] мȅсец, ме̏се̄ц ^[1]

[1.1.], [2.1.] ме̏се̄ц ^[1]

Морфолошке варијације:

[1.1.], [2.1.] икавски: мисец, ијекавски: мјесец, екавски: месец

Слогови: ме-сец, мн. ме-се-ци

Значења:

[1.] Део календарске године који траје тридесетак дана и има одређено име и редослед. ^[1]

[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу мушког рода मास ^[2] (чита се) маса, једно од значења је истоветно као и у српском језику - месец.

*напомена: У најстаријим ведским списима појам месец и Месец као небеско тело су обједињени као и у српском језику (овде су то тачке [1.] и [2.]). Данас постоји посебан назив за појам Месеца као небеско тело.

[2.] Небеско тело најближе Земљи, Земљин сателит и пише се великим словом Месец. ^[1]

[3.] Први месец живота у браку. ^[1]

[4.] Врста божићног колача. ^[1]

Порекло:

[1.1.], [2.1.] из праславенског * → старославенски мѣсѧць

Синоними:

[1.1.] плата ^[1]

[1.2.] најам ^[1]

Примери: :

[1.1.] Једни су година, ал је она у јануару рођена, а пошла годину дана раније у школу, а он у мој месец. ^[3] ^[4] Ђала, Мартонош, Стапар, Дероње, Госпођинци, Шајкаш, Елемир ^[1]

[1.2.] И девет месеци сам ранио свиње. ^[5] Јаша Томић ^[1]

[1.3.] Па иде месец-два дана. ^[6] ^[7] Избиште, Змајево, Кикинда, Ново Милошево, Итебеј, Меленци, Елемир, Зрењанин, Томашевац, Иланџа, Чента, Сефкерин, Јасеново ^[1]

[1.4.] И сад сам га ја пикирала у март месец, ал је било јако хладно, нисам могла да дочекам да се угреје доле земља, није била угрејана.Велики Гај ^[1]

[1.5.] Свега ми одбијаду деведесет динара од пензије сваког месца. ^[8] Нови Бечеј ^[1]

[1.6.] Он има свој месец — месечну плату. ^[9] Ново Милошево ^[1]

[1.7.] Кад је он оздравијо, није тео да дође натраг и мене је газда узео у месец. ^[10] Нови Бечеј ^[1]

[2.1.] Сунце и месец направљени су у виду полумесеца (као кифла), и на горњој површини стављено је тесто изрезано као три сунца са зрацима. ^[11] ^[12] ^[13] Стапар, Лаћарак, Остојићево, Кусић ^[1]

[3.1.] То време [између ракије и погачара] је у неку руку „свадбени месец” младенаца, али онако у паорском смислу. ^[14] ^[1]

[3.2.] Сад имаду веће месеце. Вршац, Избиште ^[1]

[4.1.] То су ти закони: праимо сунце, месец, здравље и колач. Избиште ^[1]

[4.2.] Ондак тако намести од теста, то се зове здравље, ондак сунце, па месец. Арадац ^[1]

[4.3.] Месимо њиву, здравље, месец, сунце. Вршац ^[1]

Изрази:

[1.8.] лимбурга месеца ("никада"). ^[1]

[2.2.] Је се ко ˜ („секирати се, једити се“). Јасеново ^[1]

Асоцијације:

[2.1.] Месец

Изведене речи:

[1.1.] месечник, месечина, месечно

Преводи

Абхаски: [1, 2] амза (amza) ☞^ab

Арапски: [1] شهر (šahr) m. ☞^ar

Белоруски: [1, 2] месяц (mjesjac) m. ☞^be

Белуџистански: [1, 2] ماه (mah) ☞^bal

Бенгалски: [1] মাস (maš) ☞^bn

Бошњачки: [1, 2] мјесец (mjesec) m. ☞^bs

Бугарски: [1, 2] месец (mesec) m. ☞^bg

Гуџаратски : [1] મહિનો (mahino) m., માસ (mas) ☞^gu

Енглески: [1] month, (2) moon ☞^en

Италијански: [1] mese (meze) m. ☞^it

Јерменски: [1] ամիս (amis) ☞^hy

Канада: [1] ಮಾಸ (masa) m. ☞^kn

Кашупски: [1, 2] miesądz m. ☞^csb

Кинески: [1] 月 (jue) ☞^zh

Курдски зазаки: [1, 2] aşme ☞^zza

Курдски курманџи: [1] meh ž. ☞^kmr

Курдски сорани: [1, 2] مانگ (mang) ☞^ckb

Македонски: [1, 2] месец (mesec) m. ☞^mk

Малајалам: [1] മാസം (masam) ☞^ml

Малдивски (дивехи): [1] މަސް (mas) ☞^div

Маратски: [1] महिना (mahina), मास (mas) ☞^mr

Монголски: [1, 2] сар (sar) ☞^mn

Непалски: [1] महिना (mahina), मास (mas) ☞^ne

Одија: [1] ମାସ (maso) ☞^or

Осетски: [1, 2] мӕй (mej) ☞^os

Паштунски: [1, 2] مياشت (mjašt) ž. ☞^ps

Пенџабски: [1] ਮਹੀਨਾ (mahina), ਮਾਹ (mah) m. ☞^pa

Персијски: [1, 2] ماه (mah) ☞^fa

Пољски: [1, 2] miesiąc m. ☞^pl

Руски: [1, 2] месяц (mesjac) m. ☞^ru

Санскрт: [1, 2] मास (masa) m. ☞^sa

Свахили: [1, 2] mwezi (muezi) ☞^sw

Словачки: [1, 2] mesiac m. ☞^sk

Словеначки: [1, 2] mesec m. ☞^sl

Синди: [1] مهنو (mahino) ☞^sd

Синхалешки: [1] මාසය (maseje) ☞^si

Српски горњолужички: [1, 2] měsac m. ☞^hsb

Српски доњолужички: [1, 2] mjasec m. ☞^dsb

Српскохрватски: [1, 2] месец (mesec) m. / мјесец (mjesec) m. ☞^sh

Тајски: [1, 2] มาส (mas) ☞^th

Таџикистански: [1, 2] моҳ (moh) ☞^tg

Телугу: [1] మాసము (masamu) ☞^te

Узбечки: [1, 2] oy ☞^uz

Урду: [1] ماہ (mah) m. ☞^ur

Хинди: [1] मास (mas) m. ☞^hi

Хрватски: [1, 2] mjesec m. ☞^hr

Чеченски: [1, 2] бутт (but) ☞^ce

Чешки: [1, 2] měsíc m. ☞^cs

Шона: [1, 2] mwedzi ☞^sn

Шпански: [1] mes m. ☞^es

Референце

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Санскрт: [[1]]
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 110.
↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 30, 101.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 162.
↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 78, 109, 110, 114, 283, 400.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 152.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 131.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 128.
↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 130.
↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 96.
↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 68.

Сродни чланци са Википедије:

[1] месец

Такође погледајте: Месец

Бугарски

Етимологија

Од Прото-Славиц *мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан *мḗх₁н̥с.

Изговор

МФА^(кључ): [ˈмɛсɛт͡с]

Именица

ме́сец (мéсец) м (диминутиве месечи́на)

месец
Луа грешка ин пацкаге.луа ат лине 80: модуле 'Модул:лабелс/дата/ланг/бг' нот фоунд. тхе Моон

Деклинација

Децленсион оф ме́сец

	сингулар	плурал
индефините	ме́сец мéсец	ме́сеци мéсеци
дефините (субјецт форм)	ме́сецът мéсецǎт	ме́сеците мéсеците
дефините (објецт форм)	ме́сеца мéсеца	ме́сеците мéсеците
цоунт форм	—	ме́сеца мéсеца
воцативе форм	ме́сецо мéсецо	ме́сеци мéсеци

Референце

Македонски

Етимологија

Од Прото-Славиц *мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан *мḗх₁н̥с.

Изговор

МФА^(кључ): [ˈмɛсɛт͡с]

Именица

месец (месец) м

монтх

Деклинација

Деклинација од месец

	сингулар	плурал
индефините	месец	месеци
дефините унспецифиед	месецот	месеците
дефините проxимал	месецов	месециве
дефините дистал	месецон	месецине
воцативе	месецу	месеци
цоунт форм	—	месеца

Референце

Шаблон:Р:мк:MI

Српски

Алтернативни облици

(Ијекавиан): мје̏се̄ц

Етимологија

Од Прото-Славиц *мěсęць, од Прото-Индо-Еуропеан *мḗх₁н̥с.

Извовор

Шаблон:сх-ИПА
Хyпхенатион: ме‧сец

Именица

Луа грешка ин Модул:сх-хеадwорд ат лине 7: аттемпт то цалл фиелд 'финдБестСцрипт' (а нил валуе).

Деклинација

Деклинација од месец

	сингулар	плурал
номинативе	ме̏се̄ц	месеци
генитиве	месеца	месе́цӣ / месе́ца̄
дативе	месецу	месецима
аццусативе	месец	месеце
воцативе	месече	месеци
лоцативе	месецу	месецима
инструментал	месецом	месецима

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 ^1,14 ^1,15 ^1,16 ^1,17 ^1,18 ^1,19 ^1,20 ^1,21 ^1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

[2] Санскрт: [[1]]

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam._110-3] Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 110.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-4] Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 30, 101.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.162-5] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 162.

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-6] Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 78, 109, 110, 114, 283, 400.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.152-7] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 152.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.131-8] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 131.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.128-9] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 128.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-10] Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 130.

[Sofija_Dimitrijević,_Etnološka_istr._živanja_u_okolini_Sombora.-11] Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 94, 96.

[Milivoje_Milosavljević,_Etnološka_građa_o_Srbima_u_Ostojićevu.-12] Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.

[Mila_Bosić,_Žitarice_u_plodonosnoj_magiji_kod_Srba_u_Vojvodini.-13] Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.

[Mile_Popov,_Svadba_u_severnom_Banatu.-14] Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 68.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]