ма́стан

ма́стан

ма́стан (српски, lat. mástan)[уреди]

Категорије: прен.одр. вид.бот.


Облици:

  1. мастан, ма́сно, ма́сна [1]
  2. мастан [1]
  3. , , мастан [1]
  4. -о ГБњ, , -о Сс, мастан [1]
  5. мастан [1]

Значења:

  1. Који је пун масти, зачињен машћу. [1]
  2. Ласцивна шала. Вршац[1]
  3. Врста погаче. [1]
  4. Аљкава, неуредна особа. [1]
  5. Натријум-хидроксид. [1]
  6. Упрљан, умазан машћу, умашћен. [1]
  7. Непристојан, двосмислен (о речима). [1]
  8. Који је пун масти, зачињен машћу. [1]
  9. Caltha palustris. Сусек Свилош[1]

Примери:

  1. Ма́сан ти је та̑ј ко̀ла̄ч, Ка̑то, не ва̀ља та̀ко да цу́ри ма̑с и нѐмој та̀ко да на̀мажеш пле̏к. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Шимановци Силбаш Змајево Госпођинци Ђурђево Вилово Српска Црња Меленци Елемир Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сакуле Сефкерин Избиште Јасеново Деска [1]
  2. Од о̀вчијег мле́ка је ле̏пши, ма̀снӣји си̏р него кра̏вљии. [7] Кикинда [1]
  3. Па о̀бично сѝтни кола́чи, на̀праве то̑рту, или на̀правиду ма́сну по̀гачу. Бешка Суботица Турија [1]
  4. И о̑н је ски̏но и та̏ван за̀бравијо, и о̀на до̀шла до́ле, прѐправила ма́сну со́ду и по̏пила. [8] Зрењанин Нови Кнежевац [1]
  5. И о̏нда на кра̑ј сѐла мѐтли су ма́сне со́де и бу̏ра̄ди, и пѐре̄ш ру̑ке, и га̏зиш по сла̏ми, ди су мѐтли ма́сне со́де, да не̏ би се при̏нела бо̏лест у дру̏га сѐла. Дероње [1]
  6. Но̀сили смо кр̑па да до̏бијемо со́де ма́сне, да ку̏вамо са̀пӯн. [1]
  7. Па̏зи да ко̀мшија, ко̀мшиница кад истре́се, да ти не о̀брише су̑д, о̏нда не̑ће нам се сви̑ње го̀јити, нек та̀ка̄в ма́стан вра̑ти су̑д. Кула Ђурђево [1]
  8. Обично ту буде пуно „масних" измишљотина. [9] Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]


Изведене речи:

  1. масни [1]


Синоними:

  1. маслен [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. по̀јо̄ би има́сно ће̏бе [1]
  3. појо би имасну опирачу ("исто"). [1]
  4. Јешћеш ти и шунигле имасно ћебе кад си гладан ("као прекор особи која је избирљива у храни"). Сенпетер [1]
  5. бити прождрљив, лаком на храну’ Мокрин [1]
  6. појо би имасну штаницлу ("исто"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 36, 110.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 58.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.

Напомене[уреди]