швȁпски
Изглед
švȁpski
Категорије: анат.анат.
Облици:
Значења:
- Koji se odnosi na Nemce i Nemačku. [1]
- Čovečija kost koja od pete vodi ka listovima. Сомбор[1]
- Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [2] Ченеј[1]
- Kuća koja je dužom stranom okrenuta prema ulici. [1]
- Vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči. [3] Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Чента[1]
- Metla načinjena od sirka. [4] Долово[1]
- Lotre od dasaka. [3] Орловат[1]
- Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. [1]
- Gaće s nogavicama do polovine listova. Сомбор[1]
- Način pletenja mreže sa dvostrukim provlačenjem igle kroz petlju. [1]
Примери:
- Òvaj švȁpski pópa — ȍn se níje žènio nȉkada, ȍn níje ìmo žènu. [1]
- Kad je bíla švȁpska Nȍva gȍdina, pȓvi jȁnuar, ȍndak prímidu òni nȁs u hòtēl. [5] Елемир Стари Сланкамен Мокрин Чип [1]
- A kod mène su ȕvek dòšla švȁpska deca. Бешка [1]
- Tȏ su nȅki plȕgovi bíli švȁpski. Лаћарак [1]
- Tȏ su se zvále prȃve pȁorske kȕće, a ovàko su se zvále švȁpske kȕće, što ìdu prȇko. Òva ìde dúžom, kao pȁorska kȕća, a òvo su se zvále švȁpske kȕće. [4] Свилош [1]
- U Jarkovcu takvu kuću sa tremom (konkom) i vratima s ulice u taj trem zovu „nemačkom” ili „švapskom” kućom. [6] Јарковац [1]
- Švȁpski sȉr je sȉtan i sa njèga je skȉnut kàjmak. [7] [8] Марадик Јарак Крушедол Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац [1]
- Švȁpsko plètēnje je dváput kad prèlaziš preko rùke i kad ùvrātiš. Tȏ je vȇzan čvȍr, bȍlje nego kod sȑpskog. [9] Ковиљ [1]
Изрази:
- Otići zašvȁpskim kȍlima ("šaljiv odgovor detetu na pitanje gde mu je majka"; "Òtišla je za švȁpskim kȍlima"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).