Пређи на садржај

швȁпски

švȁpski

Категорије: анат.анат.


Облици:

  1. -a, švapski, -o [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na Nemce i Nemačku. [1]
  2. Čovečija kost koja od pete vodi ka listovima. Сомбор[1]
  3. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [2] Ченеј[1]
  4. Kuća koja je dužom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  5. Vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči. [3] Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Чента[1]
  6. Metla načinjena od sirka. [4] Долово[1]
  7. Lotre od dasaka. [3] Орловат[1]
  8. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. [1]
  9. Gaće s nogavicama do polovine listova. Сомбор[1]
  10. Način pletenja mreže sa dvostrukim provlačenjem igle kroz petlju. [1]

Примери:

  1. Òvaj švȁpski pópa — ȍn se níje žènio nȉkada, ȍn níje ìmo žènu. [1]
  2. Kad je bíla švȁpska Nȍva gȍdina, pȓvi jȁnuar, ȍndak prímidu òni nȁs u hòtēl. [5] Елемир Стари Сланкамен Мокрин Чип [1]
  3. A kod mène su ȕvek dòšla švȁpska deca. Бешка [1]
  4. Tȏ su nȅki plȕgovi bíli švȁpski. Лаћарак [1]
  5. Tȏ su se zvále prȃve pȁorske kȕće, a ovàko su se zvále švȁpske kȕće, što ìdu prȇko. Òva ìde dúžom, kao pȁorska kȕća, a òvo su se zvále švȁpske kȕće. [4] Свилош [1]
  6. U Jarkovcu takvu kuću sa tremom (konkom) i vratima s ulice u taj trem zovu „nemačkom” ili „švapskom” kućom. [6] Јарковац [1]
  7. Švȁpski sȉr je sȉtan i sa njèga je skȉnut kàjmak. [7] [8] Марадик Јарак Крушедол Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац [1]
  8. Švȁpsko plètēnje je dváput kad prèlaziš preko rùke i kad ùvrātiš. Tȏ je vȇzan čvȍr, bȍlje nego kod sȑpskog. [9] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. nemački [1]


Изрази:

  1. Otići zašvȁpskim kȍlima ("šaljiv odgovor detetu na pitanje gde mu je majka"; "Òtišla je za švȁpskim kȍlima"). Ново Милошево [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  7. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
  9. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене

[уреди]