švȁpski

švȁpski

švȁpski (српски, ћир. шва̏пски)[уреди]

Категорије: анат.анат.


Облици:

  1. -a, švapski, -o [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na Nemce i Nemačku. [1]
  2. Čovečija kost koja od pete vodi ka listovima. Сомбор[1]
  3. Kecelja na kopčanje s prednje strane bez rukava i revera. [2] Ченеј[1]
  4. Kuća koja je dužom stranom okrenuta prema ulici. [1]
  5. Vrsta kola sa šarenim lotrama i šticnama umesto levči. [3] Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Ботош Перлез Добрица Чента[1]
  6. Metla načinjena od sirka. [4] Долово[1]
  7. Lotre od dasaka. [3] Орловат[1]
  8. Sir koji nastaje prirodnom ili izazvanom fermentacijom mleka. [1]
  9. Gaće s nogavicama do polovine listova. Сомбор[1]
  10. Način pletenja mreže sa dvostrukim provlačenjem igle kroz petlju. [1]

Примери:

  1. Òvaj švȁpski pópa — ȍn se níje žènio nȉkada, ȍn níje ìmo žènu. [1]
  2. Kad je bíla švȁpska Nȍva gȍdina, pȓvi jȁnuar, ȍndak prímidu òni nȁs u hòtēl. [5] Елемир Стари Сланкамен Мокрин Чип [1]
  3. A kod mène su ȕvek dòšla švȁpska deca. Бешка [1]
  4. Tȏ su nȅki plȕgovi bíli švȁpski. Лаћарак [1]
  5. Tȏ su se zvále prȃve pȁorske kȕće, a ovàko su se zvále švȁpske kȕće, što ìdu prȇko. Òva ìde dúžom, kao pȁorska kȕća, a òvo su se zvále švȁpske kȕće. [4] Свилош [1]
  6. U Jarkovcu takvu kuću sa tremom (konkom) i vratima s ulice u taj trem zovu „nemačkom” ili „švapskom” kućom. [6] Јарковац [1]
  7. Švȁpski sȉr je sȉtan i sa njèga je skȉnut kàjmak. [7] [8] Марадик Јарак Крушедол Сомбор Госпођинци Нови Кнежевац [1]
  8. Švȁpsko plètēnje je dváput kad prèlaziš preko rùke i kad ùvrātiš. Tȏ je vȇzan čvȍr, bȍlje nego kod sȑpskog. [9] Ковиљ [1]


Синоними:

  1. nemački [1]


Изрази:

  1. Otići zašvȁpskim kȍlima ("šaljiv odgovor detetu na pitanje gde mu je majka"; "Òtišla je za švȁpskim kȍlima"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.
  6. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  7. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  8. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 32.
  9. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=švȁpski&oldid=358770”