zlátan
zlátan
zlátan (српски, ћир. зла́тан)[уреди]
Категорије: прен.одр. вид.бот. бот. бот.
Облици:
Значења:
- Koji ima izgled zlata, obojen bojom koju ima zlato. [1]
- Vrsta ženske kape ukrašene zlatovezom. [1]
- Vrsta ženske letnje svečane bluze sa zlatovezom. [1]
- Roj pčela koji se odvoji od glavnog roja. [1]
- Koji ima žutu boju. [1]
- Ljubazan, prijatan, dobar. [1]
- Koji je načinjen od zlata. Нови Сад[1]
- Koji ima boju poput zlata. Нови Сад[1]
- Sorta pšenice. [2][1]
- Sorta kukuruza. [1]
- Kao deo zooloških naziva. [1]
- Isto. [1]
Примери:
- Níje bílo zlátno, òno gvȏžđe što je vȉsila tȃ lȃmpa. [3] [4] Велики Гај Госпођинци Српски Крстур [1]
- I ȍnda se tȏ nàkiti pàntljikāma, pèrjanicāma (od àrtije zlátne, fȃrbane). [5] Кумане [1]
- Nošene su nekada i „zlatne kape”. Јарковац [1]
- Kasnije se marama razvila u posebnu šivenu kapicu koja se sastojala iz dvaju delova: kapice koja je pokrivala punđu i deo kose oko nje i donjeg trougaonog dela koji je padao niz vrat do ramena. Po zlatovezu (kojim su, kod imućnijih žena, ukrašavani sredina kapice kao i trouglasti deo) ove kape su dobile i naziv „zlatna kapa” ili „zlatara”. [6] [1]
- Preko košulje nošen je do osamdesetih godina prošlog veka prsluk „prusla” bez rukava crne ili crvene boje, koji se razlikuje od svakidašnjeg po tome što je po leđima i sa strane ukrašen zlatovezom. Zakopčavan je kopčama ili vrpcama, ali je bilo i takvih koji se nisu zakopčavali da se bolje vidi „zlatna” košulja. [7] Остојићево [1]
- Kad se rȏj ìzroji, tȏ su zlátne čȅle. [8] Јарак Бешеново [1]
- Ȍnda móče, zlátne móče — mȉ dèca zváli. Стари Сланкамен [1]
- Kriške starog hleba uvijaju se u razmućena jaja, pa se peku na masti. To su „zlatne moče” ili još popularno nazvane „zavijače” ili „pofezne”. [9] [1]
- Ìmala sam jèdnu jȃko zlátnu stànārku. Сремска Каменица [1]
- U prošlosti je sejan kukuruz „zlatni zuban”, „lađevac” i „stodani kukuruz”. [10] [1]
- Karasa ima sunčanik — to se zove zlatni i sunčanik, a ima barski. [11] Моровић [1]
- Postoji i srebreni karaš, onaj zlatni karaš zvani. [11] Стари Сланкамен Апатин Србобран Футог Нови Сад Елемир [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 122.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 40.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 18.
- ↑ 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.