зла́тан
зла́тан
Категорије: прен.одр. вид.бот. бот. бот.
Облици:
Значења:
- Који има изглед злата, обојен бојом коју има злато. [1]
- Врста женске капе украшене златовезом. [1]
- Врста женске летње свечане блузе са златовезом. [1]
- Рој пчела који се одвоји од главног роја. [1]
- Који има жуту боју. [1]
- Љубазан, пријатан, добар. [1]
- Који је начињен од злата. Нови Сад[1]
- Који има боју попут злата. Нови Сад[1]
- Сорта пшенице. [2][1]
- Сорта кукуруза. [1]
- Као део зоолошких назива. [1]
- Исто. [1]
Примери:
- Ни́је би́ло зла́тно, о̀но гво̑жђе што је ви̏сила та̑ ла̑мпа. [3] [4] Велики Гај Госпођинци Српски Крстур [1]
- И о̏нда се то̑ на̀кити па̀нтљика̄ма, пѐрјаница̄ма (од а̀ртије зла́тне, фа̑рбане). [5] Кумане [1]
- Ношене су некада и „златне капе”. Јарковац [1]
- Касније се марама развила у посебну шивену капицу која се састојала из двају делова: капице која је покривала пунђу и део косе око ње и доњег троугаоног дела који је падао низ врат до рамена. По златовезу (којим су, код имућнијих жена, украшавани средина капице као и троугласти део) ове капе су добиле и назив „златна капа” или „златара”. [6] [1]
- Преко кошуље ношен је до осамдесетих година прошлог века прслук „прусла” без рукава црне или црвене боје, који се разликује од свакидашњег по томе што је по леђима и са стране украшен златовезом. Закопчаван је копчама или врпцама, али је било и таквих који се нису закопчавали да се боље види „златна” кошуља. [7] Остојићево [1]
- Кад се ро̑ј ѝзроји, то̑ су зла́тне че̏ле. [8] Јарак Бешеново [1]
- О̏нда мо́че, зла́тне мо́че — ми̏ дѐца зва́ли. Стари Сланкамен [1]
- Кришке старог хлеба увијају се у размућена јаја, па се пеку на масти. То су „златне моче” или још популарно назване „завијаче” или „пофезне”. [9] [1]
- Ѝмала сам јѐдну ја̑ко зла́тну ста̀на̄рку. Сремска Каменица [1]
- У прошлости је сејан кукуруз „златни зубан”, „лађевац” и „стодани кукуруз”. [10] [1]
- Караса има сунчаник — то се зове златни и сунчаник, а има барски. [11] Моровић [1]
- Постоји и сребрени караш, онај златни караш звани. [11] Стари Сланкамен Апатин Србобран Футог Нови Сад Елемир [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120, 122.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 72.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 40.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 18.
- ↑ 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.