zajtra
zajtra
Прилог
[уреди]Прилог
[уреди]zajtra, прил.
Облици:
Значења:
- U toku jutra, ujutru. [1]
Примери:
- Zȁjtra bȉde zdrȁvo ládno, dànjom vȅć i níje tàko, a nòćom òpēt bȉde da se smȑzneš. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Инђија Краљевци Буђановци Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Арадац Неузина Бока Шурјан Томашевац Чента Сефкерин Ченеј [1]
- Zȁjtra kad ùstanem, òtvorim prózor, pȓvo sȍba da se izlùftīra. Зрењанин [1]
- Ȏvce múzemo ȕveče i zȁjtra. Кумане [1]# Чујем ја тог петла кад за̑јтра кукурекне. Мокрин [1]
- Dóbra je zȃjtra čȁšica rakȉje. [7] [5] [8] Вршац Српски Крстур Банатско Аранђелово Башаид Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Неузина Томашевац Фаркаждин [1]# За̏јтре ко у̀рани. [9] [5] Башаид [1]# У̀ка̄дим за̑јтре. [10] [5] Башаид [1]# Ја̏ о̀чла за̏јутра, до̏ да̄на о̀бично му́зем кра̏ве. Шимановци [1]
- Do Prvog svetskog rata tek dovedena mlada svako veče je izuvala svekra i prala mu noge, a izjutra („zajutra”) mu je spremala čarape ili obojke i ostalu obuću. Остојићево [1]
- Idȇ se i na jȕtrenje, zȁjutra u pȍla šȇst. [11] [12] [13] [10] [14] Избиште Визић Војка Мартонош Мол Бачко Петрово Село Сивац Турија Госпођинци Каћ Шајкаш Ђала Банатско Аранђелово Ново Милошево Арадац Неузина Бока Томашевац Павлиш Вршац [1]
- Sùbatom ȕveče jel nèdeljom zȁjutra ȏn ȍde kod òca i kòd matere. Нови Бечеј [1]# За̏јутро ће до́ћи ку̏ћи. [15] [5] [16] Деска Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Бока Деска [1]# Пи̏је по̀мало и ра̀кије за̏јутру. Сомбор [1]
Изрази:
- Uveče jeleni,zajtra medvedi ("momci koji uveče banče i opijaju se a ujutru mamuraju i spavaju"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 133, 134, 153, 157.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 318.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 302.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 253, 302.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 253, 302.
- ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 302.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 65.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 29.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 152.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 255, 302.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64, 66.