зајтра

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

зајтра

зајтра (српски, lat. zajtra)[уреди]

Прилог[уреди]

зајтра, прил.

Облици:

  1. за̑јтра, за̏јтра [1]

Значења:

  1. У току јутра, ујутру. [1]

Примери:

  1. За̏јтра би̏де здра̏во ла́дно, да̀њом ве̏ћ и ни́је та̀ко, а но̀ћом о̀пе̄т би̏де да се смр̏знеш. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Инђија Краљевци Буђановци Мокрин Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Арадац Неузина Бока Шурјан Томашевац Чента Сефкерин Ченеј [1]
  2. За̏јтра кад у̀станем, о̀творим про́зор, пр̑во со̏ба да се излу̀фтӣра. Зрењанин [1]
  3. О̑вце му́земо у̏вече и за̏јтра. Кумане [1]# Чујем ја тог петла кад за̑јтра кукурекне. Мокрин [1]
  4. До́бра је за̑јтра ча̏шица раки̏је. [7] [5] [8] Вршац Српски Крстур Банатско Аранђелово Башаид Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Зрењанин Неузина Томашевац Фаркаждин [1]# За̏јтре ко у̀рани. [9] [5] Башаид [1]# У̀ка̄дим за̑јтре. [10] [5] Башаид [1]# Ја̏ о̀чла за̏јутра, до̏ да̄на о̀бично му́зем кра̏ве. Шимановци [1]
  5. До Првог светског рата тек доведена млада свако вече је изувала свекра и прала му ноге, а изјутра („зајутра”) му је спремала чарапе или обојке и осталу обућу. Остојићево [1]
  6. Иде̑ се и на ју̏трење, за̏јутра у по̏ла ше̑ст. [11] [12] [13] [10] [14] Избиште Визић Војка Мартонош Мол Бачко Петрово Село Сивац Турија Госпођинци Каћ Шајкаш Ђала Банатско Аранђелово Ново Милошево Арадац Неузина Бока Томашевац Павлиш Вршац [1]
  7. Су̀батом у̏вече јел нѐдељом за̏јутра о̑н о̏де код о̀ца и ко̀д матере. Нови Бечеј [1]# За̏јутро ће до́ћи ку̏ћи. [15] [5] [16] Деска Српски Крстур Нови Кнежевац Ново Милошево Бока Деска [1]# Пи̏је по̀мало и ра̀кије за̏јутру. Сомбор [1]


Синоними:

  1. изјутра [1]


Изрази:

  1. Увече јелени,зајтра медведи ("момци који увече банче и опијају се а ујутру мамурају и спавају"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 117, 133, 134, 153, 157.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 318.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 302.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 268.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 253, 302.
  8. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 253, 302.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 302.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 65.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.
  13. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 29.
  14. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 152.
  15. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 255, 302.
  16. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64, 66.

Напомене[уреди]