zȅlēn
zȅlēn
zȅlēn (српски, ћир. зе̏ле̄н)[уреди]
Облици:
Примери:
- Zȅlēn — mi uȍpšte sȅme na kùpujēmo, da ìdemo u pròdāvnicu. [2] [3] Ђала Свилош Бачинци Стари Сланкамен Пачир Суботица Мартонош Турија Ђурђево Нови Сад Каћ Нови Кнежевац Деска Помаз [1]
- Pòsejemo krompíra i pasúlja, zȅlēni. Бегеч [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.