Пређи на садржај

зе̏ле̄н

зе̏ле̄н

зе̏ле̄н (српски, lat. zȅlēn)[уреди]

Облици:

  1. зе̏лен [1]

Примери:

  1. Зе̏ле̄н — ми уо̏пште се̏ме на ку̀пује̄мо, да ѝдемо у про̀да̄вницу. [2] [3] Ђала Свилош Бачинци Стари Сланкамен Пачир Суботица Мартонош Турија Ђурђево Нови Сад Каћ Нови Кнежевац Деска Помаз [1]
  2. По̀сејемо кромпи́ра и пасу́ља, зе̏ле̄ни. Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене[уреди]