Pređi na sadržaj

zȅlēn

zȅlēn

zȅlēn (srpski, ćir. zȅlēn)[uredi]

Oblici:

  1. zȅlen [1]

Primeri:

  1. Zȅlēn — mi uȍpšte sȅme na kùpujēmo, da ìdemo u pròdāvnicu. [2] [3] Đala Sviloš Bačinci Stari Slankamen Pačir Subotica Martonoš Turija Đurđevo Novi Sad Kać Novi Kneževac Deska Pomaz [1]
  2. Pòsejemo krompíra i pasúlja, zȅlēni. Begeč [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 110.
  3. ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=zȅlēn&oldid=381568”