vlȃt
vlȃt
vlȃt (српски, ћир. вла̑т)[уреди]
Именица[уреди]
vlȃt, ж
Значења:
- Stabljika trave. Сомбор Суботица Змајево Вршац[1]
- Pojedinačna stabljika žitarice. [1]
- Sorta žita. [2] Госпођинци[1]
- Isto. [3][1]
- Vrh klasa kod žitarica. [1]
- Sorta žita. [1]
- Sorta pšenice. [3][1]
- Kolač od krajeva otkinutih pri rastezanju testa za česnicu. [1]
- Kolač u obliku žitnog klasa koji se pravi za Božić. [1]
Примери:
- Jèdna kr̀stina, mȅćeš sve s vláti unútra, pópu mȅteš odòzgo. [4] [5] [6] [7] [8] Ђала Лаћарак Краљевци Сомбор Суботица Мартонош Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Итебеј Перлез Вршац Иванда [1]
- Prȁvilā sam vénac ȍd vlāta. Пачир [1]# Ако је вла̑т до̏бар, ду̏жи, бо̏љи је ро̑д жи̏та. Суботица [1]
- Jèdān krȃj pȕšta klȉcu gȍre, a jèdān krȃj pȕšta klȉcu ȕ zemlju. I òvāj gȏrnji krȃj — tȃj rásti dògod ne ìzīđe vlȃt. [2] [9] Жабаљ Мол Змајево Бегеч Надаљ Госпођинци Чуруг Каћ Ковиљ Тител Тараш Томашевац Избиште Ченеј Деска [1]# Кад се ѝзмла̄ти вла̑ће, о̏нак се сла̏ма у̀стра̄ни и са̀дене се та̏мо у̏ стра̄ну. Меленци [1]
- Kad se dȅne da je vlȃće unútra, da ne zàkišnja jèdna kr̀stina. Ђала [1]
- Pȓvo mȅtemo dvȃ snòpa: kȍren dóle a vlȃće góre, da se prèljūbu, a ȍko tȃ dvȃ snòpa òve drȕge snopove fȕrt nȁokolo — pètnajs jel dvàjes, a pȍsle drȕgu kùpicu pa trȅću (svȅ u jèdnim pràvcu), kȍlko bȕde da ȉma u tȗ njȉvu. [10] [11] [12] Јаша Томић Суботица Сомбор Падеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Перлез Фаркаждин Чента Иланџа Јасеново [1]# У старо време сејали смо старе феле жита: банкут, секеш-жито, декат и црно влаће. [2] [13] Мокрин Тител [1]# Кидали су окрајке развученог теста [за чесницу] и од њега правили колач звани влат (влат пшенице), који су укућани обредно јели првог дана Божића, да би пшеница те године добро родила. [1]# Сами њихови називи — влат жита […] као и многи други називи божићних колача […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника ( — Ст) [ЕИС 96; ПЧ IV 146]. [14] [1]
Изведене речи:
Изрази:
- kȕpitivlȃće ("isto"). Вршац [1]
- Ìći uvlȃće ("sakupljati preostalo klasje posle završene žetve"). Ново Милошево [1]
- ˜ koliki đak ("neka bude dobra žetva"; "U Čurugu"). [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 25.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 45, 139.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 311.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46, 51, 394.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 165.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119, 121.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 180.