вла̑т
вла̑т
Именица
[уреди]вла̑т, ж
Значења:
- Стабљика траве. Сомбор Суботица Змајево Вршац[1]
- Појединачна стабљика житарице. [1]
- Сорта жита. [2] Госпођинци[1]
- Исто. [3][1]
- Врх класа код житарица. [1]
- Сорта жита. [1]
- Сорта пшенице. [3][1]
- Колач од крајева откинутих при растезању теста за чесницу. [1]
- Колач у облику житног класа који се прави за Божић. [1]
Примери:
- Јѐдна кр̀стина, ме̏ћеш све с вла́ти уну́тра, по́пу ме̏теш одо̀зго. [4] [5] [6] [7] [8] Ђала Лаћарак Краљевци Сомбор Суботица Мартонош Госпођинци Српски Крстур Банатско Аранђелово Итебеј Перлез Вршац Иванда [1]
- Пра̏вила̄ сам ве́нац о̏д вла̄та. Пачир [1]# Ако је вла̑т до̏бар, ду̏жи, бо̏љи је ро̑д жи̏та. Суботица [1]
- Јѐда̄н кра̑ј пу̏шта кли̏цу го̏ре, а јѐда̄н кра̑ј пу̏шта кли̏цу у̏ земљу. И о̀ва̄ј го̑рњи кра̑ј — та̑ј ра́сти до̀год не ѝзӣђе вла̑т. [2] [9] Жабаљ Мол Змајево Бегеч Надаљ Госпођинци Чуруг Каћ Ковиљ Тител Тараш Томашевац Избиште Ченеј Деска [1]# Кад се ѝзмла̄ти вла̑ће, о̏нак се сла̏ма у̀стра̄ни и са̀дене се та̏мо у̏ стра̄ну. Меленци [1]
- Кад се де̏не да је вла̑ће уну́тра, да не за̀кишња јѐдна кр̀стина. Ђала [1]
- Пр̑во ме̏темо два̑ сно̀па: ко̏рен до́ле а вла̑ће го́ре, да се прѐљӯбу, а о̏ко та̑ два̑ сно̀па о̀ве дру̏ге снопове фу̏рт на̏около — пѐтнајс јел два̀јес, а по̏сле дру̏гу ку̀пицу па тре̏ћу (све̏ у јѐдним пра̀вцу), ко̏лко бу̏де да и̏ма у ту̑ њи̏ву. [10] [11] [12] Јаша Томић Суботица Сомбор Падеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Перлез Фаркаждин Чента Иланџа Јасеново [1]# У старо време сејали смо старе феле жита: банкут, секеш-жито, декат и црно влаће. [2] [13] Мокрин Тител [1]# Кидали су окрајке развученог теста [за чесницу] и од њега правили колач звани влат (влат пшенице), који су укућани обредно јели првог дана Божића, да би пшеница те године добро родила. [1]# Сами њихови називи — влат жита […] као и многи други називи божићних колача […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника ( — Ст) [ЕИС 96; ПЧ IV 146]. [14] [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ку̏питивла̑ће ("исто"). Вршац [1]
- Ѝћи увла̑ће ("сакупљати преостало класје после завршене жетве"). Ново Милошево [1]
- ˜ колики ђак ("нека буде добра жетва"; "У Чуругу"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ 3,0 3,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 108.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 14, 25.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 45, 139.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 311.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46, 51, 394.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 165.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119, 121.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 139.
- ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 180.