vlȃće
vlȃće
vlaće (српски, ћир. влаће)[уреди]
Именица[уреди]
vlȃće, {{{род}}}
Примери:
- Kad se ìzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. Меленци [1]
- Kad se dȅne da je vlȃće unútra, da ne zàkišnja jèdna kr̀stina. Ђала [1]
- Pȓvo mȅtemo dvȃ snòpa: kȍren dóle a vlȃće góre, da se prèljūbu, a ȍko tȃ dvȃ snòpa òve drȕge snopove fȕrt nȁokolo — pètnajs jel dvàjes, a pȍsle drȕgu kùpicu pa trȅću (svȅ u jèdnim pràvcu), kȍlko bȕde da ȉma u tȗ njȉvu. [2] [3] [4] Јаша Томић Суботица Сомбор Падеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Перлез Фаркаждин Чента Иланџа Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 46, 51, 394.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.41,65.
- ↑ Жито.988,08 стр, стр.19,21.