večera
večera
Imenica
[uredi]večera, ž
Oblici:
Značenja:
- Deo hrane pripremljene na Badnji dan koja se ostavi u vreću za jedno sa mrvama sa stola da preko go dine služi kao lek. [1]
- Veče pre svadbe kada se kod mladoženje okupljaju svi koji su pozvani u svadbu. [1]
- Bdenje pored umrlog i večera za pokoj njegove duše. Kovilj[1]
- Isto. [1]
- Isto. [2][1]
Primeri:
- Metnu steg nad sofru na klin, pak jedu večeru. [3] Krašovo [1]
- Slavanje u Krašovana ima ove faze: nanavečer, naplani, večera i porosi ručak. [1]
- Moraju [svekra] da […] dočekaju pred kućom sa dve sveće, da ga lepo izuju, da mu večeru iznesu i da još kažu: „Na zdravlje”. [1]# Mlȃdu i mladòženju zò vē dȅver na vѐčeru. Ùoči svatóva kȗm na vѐčeri bȕde. Laćarak [1]
- Òstavim dȅcu sa stȃ rim svèkrōm, i kȁko čètir sȃta po sle pódne, onda žȗrim kȕći da kȕvam vèčeru. Golubinci [1]
- Za vèčeru je ȍbavezno, uz ȍstālo, prȁvila kròfni. [4] [5] [6] Kula Bačinci Beška Vrdnik Šimanovci Buđanovci Obzir Sombor Subotica Đurđevo Tovariševo Srpski Krstur Kikinda Novo Miloševo Melenci Elemir Zrenjanin Tomaševac Čenta Izbište Dolovo Bata [1]# Za večȅru pȍsno. Banatska Palanka Izbište [1]
- Moji večȅru sprȅmili. Pavliš [1]
- Sȁd nè pravimo rúčak i večȅru, nego sȁmo večȅru. Vršac [1]# Na Badnji dan svaki prvi zalogaj se meće u stranu, to domaćica pokupi i metne u vreću, za jedno sa po malo od svega onoga što je bilo u kotarici sa božićnim kolačem (jabuka, beli luk) i suši na tavanu. I mrve sa stola [se] pokupe i stave u tu kesu. To zovu „božićna večera” i time će preko godine lečiti bolesnike. [7] Stapar [1]# Dok je još mrtvac u kući, priređuje se tajna večera na koju se zovu rođaci i prijatelji, pored onih koji su se već okupili da preko noći čuvaju mrtvaca. Za tajnu večeru mese pogaču. [8] Jarkovac [1]
- Na dan smrti sprema se uveče „tajna večera”: rakija i po gača ukiselo a za bližu rod binu ku va se i neko jelo. [9] Ostojićevo [1]# Ȕveče se sѐdi tȃjna vѐčera, bílo da kȍ ȕmre. Elemir Sombor Melenci [1]# Tȏ vȅče [pored pokojnika] se prȁvila večȅra — tȃjna večȅra. Vršac [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska),996, 95 str, str. 56.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS,42,907, 42—67, str. 51, 58.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV,994, 419 str, str. 52, 85,50.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.21,42,57,68,93.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.1.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad,8—19,969—1970, 83—100, str. 94.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN,1,955, 81—117, str.10.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad,6,980,41—165, str.56.