вечера
večera
Именица
[уреди]večera, ж
Облици:
Значења:
- Deo hrane pripremljene na Badnji dan koja se ostavi u vreću za jedno sa mrvama sa stola da preko go dine služi kao lek. [1]
- Veče pre svadbe kada se kod mladoženje okupljaju svi koji su pozvani u svadbu. [1]
- Bdenje pored umrlog i večera za pokoj njegove duše. Ковиљ[1]
- Isto. [1]
- Isto. [2][1]
Примери:
- Metnu steg nad sofru na klin, pak jedu večeru. [3] Крашово [1]
- Slavanje u Krašovana ima ove faze: nanavečer, naplani, večera i porosi ručak. [1]
- Moraju [svekra] da […] dočekaju pred kućom sa dve sveće, da ga lepo izuju, da mu večeru iznesu i da još kažu: „Na zdravlje”. [1]# Мла̑ду и младо̀жењу зо̀ ве̄ де̏вер на вѐчеру. У̀очи свато́ва ку̑м на вѐчери бу̏де. Лаћарак [1]
- Òstavim dȅcu sa stȃ rim svèkrōm, i kȁko čètir sȃta po sle pódne, onda žȗrim kȕći da kȕvam vèčeru. Голубинци [1]
- Za vèčeru je ȍbavezno, uz ȍstālo, prȁvila kròfni. [4] [5] [6] Кула Бачинци Бешка Врдник Шимановци Буђановци Обзир Сомбор Суботица Ђурђево Товаришево Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Меленци Елемир Зрењанин Томашевац Чента Избиште Долово Бата [1]# За вече̏ру по̏сно. Банатска Паланка Избиште [1]
- Moji večȅru sprȅmili. Павлиш [1]
- Sȁd nè pravimo rúčak i večȅru, nego sȁmo večȅru. Вршац [1]# На Бадњи дан сваки први залогај се меће у страну, то домаћица покупи и метне у врећу, за једно са по мало од свега онога што је било у котарици са божићним колачем (јабука, бели лук) и суши на тавану. И мрве са стола [се] покупе и ставе у ту кесу. То зову „божићна вечера” и тиме ће преко године лечити болеснике. [7] Стапар [1]# Док је још мртвац у кући, приређује се тајна вечера на коју се зову рођаци и пријатељи, поред оних који су се већ окупили да преко ноћи чувају мртваца. За тајну вечеру месе погачу. [8] Јарковац [1]
- Na dan smrti sprema se uveče „tajna večera”: rakija i po gača ukiselo a za bližu rod binu ku va se i neko jelo. [9] Остојићево [1]# У̏вече се сѐди та̑јна вѐчера, би́ло да ко̏ у̏мре. Елемир Сомбор Меленци [1]# То̑ ве̏че [поред покојника] се пра̏вила вече̏ра — та̑јна вече̏ра. Вршац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска),996, 95 стр, стр. 56.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС,42,907, 42—67, стр. 51, 58.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 52, 85,50.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.21,42,57,68,93.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.1.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад,8—19,969—1970, 83—100, стр. 94.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН,1,955, 81—117, стр.10.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад,6,980,41—165, стр.56.