Пређи на садржај

vȅlik

vȅlik

vȅlik (српски, ћир. ве̏лик)

[уреди]

Именица

[уреди]

vȅlik, {{{род}}}

Категорије: одр. вид.пл. т.


Облици:

  1. velik, -o, -a, vèliki [1]

вић, Матица српска, Нови Сад.</ref>

Значења:

  1. Ekonomsko dvorište. Нови Кнежевац[1]
  2. Barka (čuvarka) za veću količinu ribe. [2] Сремска Митровица Бездан Гардиновци Мол Падеј[1]
  3. Epilepsija, padavica. Јасеново[1]
  4. Isto. [1]
  5. Varjača za pekmez. [3] Српски Крстур[1]
  6. Isto. [1]
  7. Visok vodostaj. [1]
  8. Gozba prilikom prosidbe i davanja prstena devojci. [4] Сомбор Стапар Обзир[1]
  9. Ulaz na kući. [5] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[1]
  10. Vrška za ribolov na tekućoj vodi. [6] Ковиљ[1]
  11. Pravoslavni crkveni praznik posvećen Bogorodici, koji se slavi 28. avgusta (15. avgusta po starom kalendaru). [7] Српски Крстур[1]
  12. Isto. Вршац Избиште[1]
  13. Glavna greda u krovnoj konstrukciji, sleme. [1]
  14. Čopor bikova i krava za oplodnju. [1]
  15. Veći otvor na vrški. [1]
  16. Devojka stasala za udaju. [1]
  17. Neudata žena. [1]
  18. Gozba prilikom prosidbe i davanja prstena devojci. [1]
  19. Kašika kojom se jelo sipa u tanjir. [5] Сот[1]
  20. Duža zaprežna kola. [1]
  21. Kolski ulaz u dvorište. Јамена[1]
  22. Ribarska mreža dugačka od 70 do 200 metara, duboka 4 do 5 metara, sa plovcima na gornjem i olovom na donjem delu. [2] Бачка Паланка[1]
  23. Isto. Српска Црња Фаркаждин[1]
  24. Defekacija. Нови Кнежевац Ново Милошево Иванда[1]
  25. Pazarni dan u nekom mestu. [1]
  26. Krupnija, kvalitetnija riba. [2] Сремска Митровица Падеј Чента[1]
  27. Šara na liciderskom kolaču. [8][1]
  28. Veridba. [1]
  29. Dru gi dan svadbenog sla vlja. [1]
  30. Mreža koja ima oko 700 oka. [2] Футог[1]
  31. Soba koja se nalazi do ulice. [1]
  32. Soba za goste. [1]
  33. Sreda pred Usrks. Вршац[1]
  34. Viša stranica kreveta, kod glave. [1]
  35. Subota pred Uskrs. [1]
  36. Udica za soma koja se stavlja na bućkalo. [1]
  37. Isto. [4] Стапар Нови Бечеј[1]
  38. Popodnevna užina. [1]
  39. Deblji ekser koji drži levču da ne spadne sa osovine. [9][1]
  40. Gvozdeni obruč na zadnjem točku kola. [9] Ново Милошево Радојево Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Чента Алибунар[1]
  41. Pazarni dan u nekom mestu. [1]
  42. Igra za vreme uskršnjeg posta. [3] Кумане[1]
  43. Ograda na zadnjoj strani kola. Бегеч[1]
  44. Ribarske sprave kojima radi istovremeno veći broj ribara. Чента[1]
  45. Ribar koji radi velikim alatom. [2] Бачка Паланка[1]
  46. Vrsta dečje igre. [10][1]
  47. Najvažniji godišnji vašar u nekom kraju. [1]
  48. Vrsta ribarske mreže. [2] Бачка Паланка Футог Ђурђево Србобран Мол Бачко Градиште Падеј[1]
  49. Vrsta šare na leđima kožuha. [1]
  50. Veća količina prljavog belog rublja, naročito posteljine. Сремска Каменица Сомбор Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац[1]
  51. Rotirajući bubanj na vršalici. [11] Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител[1]
  52. Pomoćna sprava sa snovanje razboja. [1]
  53. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
  54. Mrežica za merenje krupnije ribe. [6] Ковиљ[1]
  55. Isto. [1]
  56. Stočna vaga. Јасеново[1]
  57. Kolač koji se pravi za Božić, ukrašen raznim figuricama od testa. [1]
  58. Isto. [1]
  59. Lonac 15—20 litara. [1]
  60. Veliki ĺamac koji se koristi prilikom lova laptašem i koji ima kolompe za zavozna vesla i krmu. [6] Ковиљ[1]
  61. Vrsta kalupa u pa pudžijskom zanatu. [1]
  62. Krupan beli pasulj. [1]
  63. Raspon između palca i srednjeg prsta odraslog čoveka. Ново Милошево[1]
  64. Petak pred Uskrs. [1]
  65. Sedmonedeljni post pred Uskrs. [1]
  66. Isto. Ново Милошево Банатска Паланка Вршац[1]
  67. Bliski, najbliži rod. Избиште[1]
  68. Veći pravoslavni praznik. Ново Милошево[1]
  69. Glavna ulica. [1]
  70. Vrsta čamca iz kojeg se radi alovom. [1]
  71. Sedmonedeljni post pred Uskrs. Бачка Паланка[1]
  72. Čekić težine 3—5 kg. [12] Нештин Ириг Инђија Бачка Паланка Турија Каћ Ковиљ Тител[1]
  73. Vrsta čerenca koji je učvršćen na rašljasto drvo zabodeno u zemlju. [1]
  74. Četvrtak pred Uskrs. [13] [4] [14] Стапар Остојићево Крашово[1]
  75. Isto. [1]
  76. Igra kartama. [1]
  77. Poslednje i najduže bogosluženje uoči Velikog petka. [1]
  78. Brdilo koje se upotrebljava prilikom tkanja debljih, grubljih tkanina. Јасеново[1]
  79. Motovilo. [1]
  80. Bogosluženje uoči praznika. Сомбор[1]
  81. Veći otvor na vrški. [1]
  82. Vrsta kola. [1]
  83. Koljivo koje se pravi za šestonedeljni pomen pokojniku. [1]
  84. Sprava za prečišćavanje pšenice vejanjem, trijer. [8] Мокрин Кикинда[1]
  85. Isto. [1]
  86. Vrsta šare na odevnim predmetima od kože. [1]
  87. Alatka za bušenje rupa na koži. [1]
  88. Visok, krupan (o čoveku). [1]
  89. Vrsta divlje guske. [1]
  90. Kao deo zooloških naziva. [1]
  91. Vrsta ptice Ardea alba. [2] Чента[1]
  92. Vrsta ptice Gavia immer. [1]
  93. Vrsta noćnog leptira Acherontia atropos. [1]
  94. Isto. [1]
  95. Isto. Верушић Жедник[1]
  96. Mnogo. [1]
  97. U velikim količinama. [1]

Примери:

  1. I u tȗ kȃntu mòja mȁti tàko vȅliku jȁbuku mȅte rumènu i nȍvāca. Арадац [1]
  2. I jȃ sam nàeklala pȕnu tàkū vȅliku kùtiju čȉpaka svakòvrsni. Бачинци [1]
  3. Ȕvek si móro ìmati ù kuću sìkiru vȅliku i nȏž dȍbar. [7] [3] [15] [16] [17] Фаркаждин Врдник Суботица Мартонош Дероње Турија Србобран Нови Сад Госпођинци Чуруг Ковиљ Шајкаш Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Елемир Ботош Бока Томашевац Чента Велики Гај Павлиш Вршац Избиште Јасеново Сенпетер Помаз Чип [1]# Па̏да од вѐлике бо́ље. [3] Санад Нови Бечеј [1]# За пѐкмез и̏ма вѐлика ва̀рјача. [5] Сакуле Мокрин Српска Црња Житиште Јаша Томић Конак Црепаја [1]# Мрена, она се плоди у великој води  ; 2. ‘текућа вода, река’ (Ме) [Бан II 298]. [2] Кленак Моровић Сремска Митровица Стари Сланкамен Бездан Нови Сад Мол Перлез Чента [1]# О̀бич но су ку̏ће на ки́блу ѝма ле вѐлика вра́та. [5] Каћ [1]# У житу се остављала јаја што се накупе између Велике и Мале Госпојине. [4] Ченеј Стапар Ковиљ [1]# Приликом покривања куће (постављања крова) на зидовима су намештали вели ку греду, слеме у дужини зидова’. Банатски Двор Мартонош Ђала [1]# Ни́сам во̀ло да чу̑вам вѐлику гу̏љу. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Онда долази први део: гуша велика, улаз унутра. [2] Сремска Митровица Чента [1]# На велику јабуку долазе сви рођаци са младожењине стране, каткада и по 20—30. Тада је велика гозба која се обавља уз свирце и траје до зоре’. [4] Сомбор Обзир [1]# У њој [шупи] су били смештени велика кола од 11 шува, мала лака кола, чезије, а било је још довољно простора за ложиште. [18] Бачки Брестовац [1]# Велика, глува или страсна недеља, последња недеља поста, обележена је припремама за Ускрс ( — Ст) [ЕИС 99]. [19] [1]# Ве̏лика неде̏ља — то̏ је пред У́скрс. Вршац Избиште Јасеново [1]# У току недеље сашију преко две стотине рекли и панталона па се сваког понедељка носило на велику пијацу у Дебељачу. [4] Опово Сомбор [1]# Други дан свад бе много је ве селији и заним љи вији за свадбаре, те га називају велика свадба ( — Иђ НМ ВеГ). [20] [1]# У великој соби био је дрвени патос. Саставни део велике собе између прозора наспрам улаза била је икона Св. Георгија, која је била и кућна слава породице Грујић. [21] [5] Панчево Сот Ченеј [1]# Ка̀дгод су зва́ли вѐлика со̏ба со̏бу ста̀јаћу. [5] Врдник Лединци Српска Црња Арадац Сакуле Панчево [1]# То̑ го́ре, код гла́ве [на кревету] зо̀ве се вѐлика стати́вица. [5] Јарак [1]# На Вѐлику су̀бату је ма̏ма ба́рила шу̑нку, коба̀сице. [15] Нови Сад Србобран Ковиљ [1]# Ставим доле [на бућкало] велику удицу и ондак до ње вежем црвену крпу. [2] Нови Сад Босут Сремска Митровица Стари Сланкамен Бачка Паланка Мол Падеј [1]# Поподне око 17 часова била је уобичајена велика уја, коју су понегде називали и дечијом ујом. [22] [1]# Ко̀д на̄с су би́ле вѐлике пѝјаце сре́дом. [3] Итебеј [1]# Велики се зове алов велики алат. [2] Гардиновци Сремска Митровица Бездан Бачка Паланка [1]
  4. Jedino je alov veliki alat i pirić. Србобран [1]# Окто̑бар, ве̏лики ва́шар — то̏ је би́ло зва̑но да се ви̏ду дево̑јке. Јасеново [1]# иде кружно на оба рамена. Састављен је од цик-цак пераца и цветова лале и ружа [ЋЗС 106]. [1]# Данас се ретко снује помоћу коленика, пошто је ушла у употребу једноставна справа звана „велики витао”. [4] [1]# У неким селима „великим гостима” се називају гости који дођу из невестине родбине у младожењин дом ( — Вш Вт Ј ЦЦ) [ТИСС 55; ЖОБач 155]. [20] [1]# Кад сам пра̏вила вѐлике го̏сте, све̏ сам ѝ[з] собе мо́рала да изнѐсем сто̀лове. Нови Сад [1]
  5. Pa je dòšla u vèlike gȍste bȁš o Svetim Sávi. [3] Итебеј Томашевац [1]# Пр̑ви пу̑т кад иде̏ све̏кар и све̏крва, кад иде́ду код ње̑не [снахине] ма̏тере, то се ка̑же ве̏лики го̏сти. Избиште [1]# О̏нда до̑ђу и дари́вају ме са вѐликим да̑ром. Шимановци [1]
  6. Jȃ sam ȉsto bíla dàrīvana, i mȃli dȃr i vèliki dȃr. Бешка [1]# Сами њихови називи [...] велики колач […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника ( — Пт; Су Бг; Ос Ку; Сп) [ПЧ IV 146, 147; ЕГСО 157; ЛСп]. [23] [1]
  7. Jedan od najvažnijih božićnih kolača svakako je takozvani veliki kolač, koji se ukrašava reljefnim ukrasima. [1]# У по̑рти се сви́рало, ве̏лики ко̀ла̄ч се ре̏зо. Помаз [1]
  8. O Bòžiću kòd nās prȁvimo vȅliki kòlāč. Бата [1]# Вѐлики ло̀нац је та̑ј што се ку̏ва за сва̏тове, за свеча́ре. [5] Чортановци Кикинда [1]# Има велики мередови, с отим се заитива па се изручива. [2] Чента Перлез [1]# По величини ка лупи су имали своја име на и то: ма ли ортајак, велики ортајак, улајзин. За жен ске папуче упо тре бљавао се мали и велики ортајак. [24] Вршац [1]# Увеч Бо́жића но̏симо сла̏му у̀ собу, о̏нда ме̏темо су̑де, онда вѐчеру ме̏ће̄мо (та̑ј да̑н ку̏ва̄мо вѐлика пасу́ља, што се зо̀ве пр̀до̄в, бе̑ли вѐлики (Л). [15] [1]# На Велики петак нису нипошто презали коње. Жене пре или по подне бојадишу ускршња јаја. [4] [13] [25] Јарковац Стапар Остојићево [1]# А онда почне велики пост до Ускрса. Ченеј Бачка Паланка [1]# су само са малим алатом радили, а ми велики, ми смо заграду држали [СхЛР]. Бачка Паланка Кленак Бездан Мол Падеј [1]# Млади понесу погаче, торте и друго, а за њих млада приреди велики ручак. [1]# У ве̏ликим сока́ку ста̀рија ће́рка, Радо̑јка, и̏ма друга̀рицу. [15] Ботош Меленци Јасеново [1]# Имам онај велики струк за сомове, па нема ко да га користи. [2] Ђурђево [1]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла. [2] Нови Сад Сремска Митровица Бачко Градиште Перлез [1]
  9. Od čamaca imate običan čamac i onda ovaj naš veliki čamac. To se zove alovski čamac. Србобран [1]# То је тај черенац, стојећи, велики. [2] Стари Сланкамен Србобран [1]# Ја ћу то објавити клепалима, ко на Велики четвртак. [3] Платичево Мокрин Меленци [1]# О̏чи Ве̏ликог четвр́тка и̏ма бде̏није. Вршац [1]# Најчешће су се картали великих дурака. [8] Кикинда [1]# На вѐлико бде̏није ме ма̏ти пр̑ви пу̑т во̀дила кад сам ѝмо се̏дам го̏дина. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла. [2] Нови Сад Бездан Бачко Градиште Падеј [1]# Сну̏је се на ве̏лико ви̏то, па се о̏коло мо́та, па о̏ндак на вра̀тило се на̀вӣја. Томашевац [1]
  10. Pȓvo se snȕje tȍ na vȅliko vȉto, znaš. Велики Гај [1]# Вр шка имаде крила и имаде два грла: ве лико имаде остраг од крила а мало је напред. А кроз велико већином риба уле ти напред. [2] Моровић [1]# Ма̑ло ко̏ло не̏ зна ни̏ко, а вѐлико ни толѝко. Мокрин [1]# Код банатских Хера за шестонедељни помен праве велико кољиво. [23] [1]# На вѐлико решѐто ви̏јемо. [3] Меленци Кула Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Бока [1]
  11. Vȅjedu na vèlikim rešètu. [1]# То [велико срце] су две састављене гране рузмарина и већи број цветова. [26] [1]# Велико шило служи за опучавање кожа кад се аљетак стави на сто да се кроји. [1]# Да ви̑ њѐга ви̏те ка̀квӣ је о̑н: ко Кра́љевић Ма̑рко — ве̏лик, па кру́пан, па ле̑п!. Голубинци [1]
  12. Čika Jóva Zmȃj níje bȉo vȅliki, od srȅdnji ljúdi je. Сремска Каменица [1]
  13. Sȗv čòvek, plȃv, vȅlik, rȁzgovōran; čìta nȍvine svȁki dȃn, s òtīm se zànīma. [15] Ново Милошево Јасеново [1]# О̀но кад је би́ла о̀на лѐдена ки̏ша, у̀ватио десе́так кома́да ру̀кама — три̑-чѐтири вр́сте: и глого́вњачу, и ма̑лу и вѐлику гу̏ску. [6] Ковиљ [1]# Имате мали гњурац, велики гњурац, има још штеточина за рибу. [2] Елемир [1]# Вѐ лики ле̏птӣр се на̏пије ме̏да, че̏ле га у̏би ју, у про̀леће га на̏ђемо, о̀не га за во̀штиле. [27] Дероње Кукујевци Сремска Митровица Обреж Каћ Бачко Градиште Мошорин Радојево Дебељача [1]# Вѐлики ле̏птир је̏де ме̑д, а кад се на̀једе, нѐ може да ѝза̄ ђе iz ко̀шнице, па га пче̏ле у̏бију. Чента [1]# О̑н је во̀ло ве̏лико да се на̏пије. Бока [1]
  14. Sȁd su [devojke] vȅlike, sȁd im vȅliko i trȅba. Ботош [1]
  15. Nísam vȅliko slȕšo. Житиште [1]
  16. Nè mogu vȅliko da dìvānim š njíme. [3] [15] [28] Фаркаждин Нови Сад Ново Милошево Зрењанин Вршац [1]# Продавали су их [папуче] „на мало”, тј. на пар, или „на велико”, „на ангро”. [24] Вршац [1]


Изведене речи:

  1. vȅliko [1]


Изрази:

  1. reći kojuvećureč ("reći nešto važno, značajno"). Сомбор [1]
  2. žívio i ˜ narástio ("želja, blagoslov upućen detetu"). Ново Милошево [1]
  3. sramežljiv/stidljiv je ko velika devojka ("ne biti sramežljiv"). Вршац Јасеново Црвена Црква [1]
  4. živeti na velikoj nozi ("živeti bogato, luksuzno, rasipno"). Ново Милошево [1]
  5. Vȅlike ȍči nè vidu kȗma ("od sitnica ne videti glavno, suštinu"). Ново Милошево [1]
  6. vȇliko čȕti ("biti nagluv"; "Ȏn vȇliko čȕje"). Батања [1]
  7. Vèlikoi mȃlo ("svi bez razlike, bez obzira na uzrast"). Сомбор Вршац [1]
  8. ni vȇlika devȏjka ní mu rávna ("uzoran je u svemu"). Вршац [1]
  9. vrédan kovȇlika devȏjka ("veoma vredan"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 1,111 1,112 1,113 1,114 1,115 1,116 1,117 1,118 1,119 1,120 1,121 1,122 1,123 1,124 1,125 1,126 1,127 1,128 1,129 1,130 1,131 1,132 1,133 1,134 1,135 1,136 1,137 1,138 1,139 1,140 1,141 1,142 1,143 1,144 1,145 1,146 1,147 1,148 1,149 1,150 1,151 1,152 1,153 1,154 1,155 1,156 1,157 1,158 1,159 1,160 1,161 1,162 1,163 1,164 1,165 1,166 1,167 1,168 1,169 1,170 1,171 1,172 1,173 1,174 1,175 1,176 1,177 1,178 1,179 1,180 1,181 1,182 1,183 1,184 1,185 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 3,8 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 402. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  7. ↑ 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 328. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Жито. 1988, 208 стр, стр. 124. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Жито” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ 9,0 9,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  10. ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
  11. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  13. ↑ 13,0 13,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  14. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 57.
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 123, 124, 128, 168, 182, 194, 203, 206. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 16.
  17. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  18. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
  19. ↑ Весна Марјановић, Симболика и симболи у ускршњем циклусу. — Рад, 33, 1991, 163—176, стр. 167.
  20. ↑ 20,0 20,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  21. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  22. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 29.
  23. ↑ 23,0 23,1 Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  24. ↑ 24,0 24,1 Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Милан Милошев, Вршачке папуџије.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  25. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  26. ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.
  27. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  28. ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 601.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=vȅlik&oldid=404312”