Пређи на садржај

ве̏лик

ве̏лик

ве̏лик (српски, lat. vȅlik)[уреди]

Именица[уреди]

ве̏лик, {{{род}}}

Категорије: одр. вид.пл. т.


Облици:

  1. велик, , , вѐлики [1]

Значења:

  1. Економско двориште. Нови Кнежевац[1]
  2. Барка (чуварка) за већу количину рибе. [2] Сремска Митровица Бездан Гардиновци Мол Падеј[3]
  3. Епилепсија, падавица. Јасеново[3]
  4. Исто. [3]
  5. Варјача за пекмез. [4] Српски Крстур[3]
  6. Исто. [3]
  7. Висок водостај. [3]
  8. Гозба приликом просидбе и давања прстена девојци. [5] Сомбор Стапар Обзир[3]
  9. Улаз на кући. [6] Санад Ново Милошево Српска Црња Радојево Житиште Јаша Томић Арадац[3]
  10. Вршка за риболов на текућој води. [7] Ковиљ[3]
  11. Православни црквени празник посвећен Богородици, који се слави 28. августа (15. августа по старом календару). [8] Српски Крстур[3]
  12. Исто. Вршац Избиште[3]
  13. Главна греда у кровној конструкцији, слеме. [3]
  14. Чопор бикова и крава за оплодњу. [3]
  15. Већи отвор на вршки. [3]
  16. Девојка стасала за удају. [3]
  17. Неудата жена. [3]
  18. Гозба приликом просидбе и давања прстена девојци. [3]
  19. Кашика којом се јело сипа у тањир. [6] Сот[3]
  20. Дужа запрежна кола. [3]
  21. Колски улаз у двориште. Јамена[3]
  22. Рибарска мрежа дугачка од 70 до 200 метара, дубока 4 до 5 метара, са пловцима на горњем и оловом на доњем делу. [2] Бачка Паланка[3]
  23. Исто. Српска Црња Фаркаждин[3]
  24. Дефекација. Нови Кнежевац Ново Милошево Иванда[3]
  25. Пазарни дан у неком месту. [3]
  26. Крупнија, квалитетнија риба. [2] Сремска Митровица Падеј Чента[3]
  27. Шара на лицидерском колачу. [9][3]
  28. Веридба. [3]
  29. Дру ги дан свадбеног сла вља. [3]
  30. Мрежа која има око 700 ока. [2] Футог[3]
  31. Соба која се налази до улице. [3]
  32. Соба за госте. [3]
  33. Среда пред Усркс. Вршац[3]
  34. Виша страница кревета, код главе. [3]
  35. Субота пред Ускрс. [3]
  36. Удица за сома која се ставља на бућкало. [3]
  37. Исто. [10] Стапар Нови Бечеј[3]
  38. Поподневна ужина. [3]
  39. Дебљи ексер који држи левчу да не спадне са осовине. [11][3]
  40. Гвоздени обруч на задњем точку кола. [11] Ново Милошево Радојево Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Чента Алибунар[3]
  41. Пазарни дан у неком месту. [3]
  42. Игра за време ускршњег поста. [12] Кумане[3]
  43. Ограда на задњој страни кола. Бегеч[3]
  44. Рибарске справе којима ради истовремено већи број рибара. Чента[3]
  45. Рибар који ради великим алатом. [2] Бачка Паланка[3]
  46. Врста дечје игре. [13][3]
  47. Најважнији годишњи вашар у неком крају. [3]
  48. Врста рибарске мреже. [2] Бачка Паланка Футог Ђурђево Србобран Мол Бачко Градиште Падеј[3]
  49. Врста шаре на леђима кожуха. [3]
  50. Већа количина прљавог белог рубља, нарочито постељине. Сремска Каменица Сомбор Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац[3]
  51. Ротирајући бубањ на вршалици. [14] Мол Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител[3]
  52. Помоћна справа са сновање разбоја. [3]
  53. Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине). [3]
  54. Мрежица за мерење крупније рибе. [7] Ковиљ[3]
  55. Исто. [3]
  56. Сточна вага. Јасеново[3]
  57. Колач који се прави за Божић, украшен разним фигурицама од теста. [3]
  58. Исто. [3]
  59. Лонац 15—20 литара. [3]
  60. Велики ĺамац који се користи приликом лова лапташем и који има коломпе за завозна весла и крму. [7] Ковиљ[3]
  61. Врста калупа у па пуџијском занату. [3]
  62. Крупан бели пасуљ. [3]
  63. Распон између палца и средњег прста одраслог човека. Ново Милошево[3]
  64. Петак пред Ускрс. [3]
  65. Седмонедељни пост пред Ускрс. [3]
  66. Исто. Ново Милошево Банатска Паланка Вршац[3]
  67. Блиски, најближи род. Избиште[3]
  68. Већи православни празник. Ново Милошево[3]
  69. Главна улица. [3]
  70. Врста чамца из којег се ради аловом. [3]
  71. Седмонедељни пост пред Ускрс. Бачка Паланка[3]
  72. Чекић тежине 3—5 кг. [15] Нештин Ириг Инђија Бачка Паланка Турија Каћ Ковиљ Тител[3]
  73. Врста черенца који је учвршћен на рашљасто дрво забодено у земљу. [3]
  74. Четвртак пред Ускрс. [16] [17] [18] Стапар Остојићево Крашово[3]
  75. Исто. [3]
  76. Игра картама. [3]
  77. Последње и најдуже богослужење уочи Великог петка. [3]
  78. Брдило које се употребљава приликом ткања дебљих, грубљих тканина. Јасеново[3]
  79. Мотовило. [3]
  80. Богослужење уочи празника. Сомбор[3]
  81. Већи отвор на вршки. [3]
  82. Врста кола. [3]
  83. Кољиво које се прави за шестонедељни помен покојнику. [3]
  84. Справа за пречишћавање пшенице вејањем, тријер. [19] Мокрин Кикинда[3]
  85. Исто. [3]
  86. Врста шаре на одевним предметима од коже. [3]
  87. Алатка за бушење рупа на кожи. [3]
  88. Висок, крупан (о човеку). [3]
  89. Врста дивље гуске. [3]
  90. Као део зоолошких назива. [3]
  91. Врста птице Ardea alba. [2] Чента[3]
  92. Врста птице Gavia immer. [3]
  93. Врста ноћног лептира Acherontia atropos. [3]
  94. Исто. [3]
  95. Исто. Верушић Жедник[3]
  96. Много. [3]
  97. У великим количинама. [3]

Примери:

  1. И у ту̑ ка̑нту мо̀ја ма̏ти та̀ко ве̏лику ја̏буку ме̏те румѐну и но̏ва̄ца. Арадац [3]
  2. И ја̑ сам на̀еклала пу̏ну та̀кӯ ве̏лику ку̀тију чи̏пака свако̀врсни. Бачинци [3]
  3. У̏век си мо́ро ѝмати у̀ кућу сѝкиру ве̏лику и но̑ж до̏бар. [20] [21] [22] [23] [24] Фаркаждин Врдник Суботица Мартонош Дероње Турија Србобран Нови Сад Госпођинци Чуруг Ковиљ Шајкаш Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Житиште Елемир Ботош Бока Томашевац Чента Велики Гај Павлиш Вршац Избиште Јасеново Сенпетер Помаз Чип [3]# Па̏да од вѐлике бо́ље. [25] Санад Нови Бечеј [3]# За пѐкмез и̏ма вѐлика ва̀рјача. [6] Сакуле Мокрин Српска Црња Житиште Јаша Томић Конак Црепаја [3]# Мрена, она се плоди у великој води  ; 2. ‘текућа вода, река’ (Ме) [Бан II 298]. [2] Кленак Моровић Сремска Митровица Стари Сланкамен Бездан Нови Сад Мол Перлез Чента [3]# О̀бич но су ку̏ће на ки́блу ѝма ле вѐлика вра́та. [6] Каћ [3]# У житу се остављала јаја што се накупе између Велике и Мале Госпојине. [10] Ченеј Стапар Ковиљ [3]# Приликом покривања куће (постављања крова) на зидовима су намештали вели ку греду, слеме у дужини зидова’. Банатски Двор Мартонош Ђала [3]# Ни́сам во̀ло да чу̑вам вѐлику гу̏љу. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [3]# Онда долази први део: гуша велика, улаз унутра. [2] Сремска Митровица Чента [3]# На велику јабуку долазе сви рођаци са младожењине стране, каткада и по 20—30. Тада је велика гозба која се обавља уз свирце и траје до зоре’. [5] Сомбор Обзир [3]# У њој [шупи] су били смештени велика кола од 11 шува, мала лака кола, чезије, а било је још довољно простора за ложиште. [26] Бачки Брестовац [3]# Велика, глува или страсна недеља, последња недеља поста, обележена је припремама за Ускрс ( — Ст) [ЕИС 99]. [27] [3]# Ве̏лика неде̏ља — то̏ је пред У́скрс. Вршац Избиште Јасеново [3]# У току недеље сашију преко две стотине рекли и панталона па се сваког понедељка носило на велику пијацу у Дебељачу. [28] Опово Сомбор [3]# Други дан свад бе много је ве селији и заним љи вији за свадбаре, те га називају велика свадба ( — Иђ НМ ВеГ). [29] [3]# У великој соби био је дрвени патос. Саставни део велике собе између прозора наспрам улаза била је икона Св. Георгија, која је била и кућна слава породице Грујић. [30] [6] Панчево Сот Ченеј [3]# Ка̀дгод су зва́ли вѐлика со̏ба со̏бу ста̀јаћу. [6] Врдник Лединци Српска Црња Арадац Сакуле Панчево [3]# То̑ го́ре, код гла́ве [на кревету] зо̀ве се вѐлика стати́вица. [6] Јарак [3]# На Вѐлику су̀бату је ма̏ма ба́рила шу̑нку, коба̀сице. [31] Нови Сад Србобран Ковиљ [3]# Ставим доле [на бућкало] велику удицу и ондак до ње вежем црвену крпу. [2] Нови Сад Босут Сремска Митровица Стари Сланкамен Бачка Паланка Мол Падеј [3]# Поподне око 17 часова била је уобичајена велика уја, коју су понегде називали и дечијом ујом. [32] [3]# Ко̀д на̄с су би́ле вѐлике пѝјаце сре́дом. [33] Итебеј [3]# Велики се зове алов велики алат. [2] Гардиновци Сремска Митровица Бездан Бачка Паланка [3]
  4. Једино је алов велики алат и пирић. Србобран [3]# Окто̑бар, ве̏лики ва́шар — то̏ је би́ло зва̑но да се ви̏ду дево̑јке. Јасеново [3]# иде кружно на оба рамена. Састављен је од цик-цак пераца и цветова лале и ружа [ЋЗС 106]. [3]# Данас се ретко снује помоћу коленика, пошто је ушла у употребу једноставна справа звана „велики витао”. [34] [3]# У неким селима „великим гостима” се називају гости који дођу из невестине родбине у младожењин дом ( — Вш Вт Ј ЦЦ) [ТИСС 55; ЖОБач 155]. [35] [3]# Кад сам пра̏вила вѐлике го̏сте, све̏ сам ѝ[з] собе мо́рала да изнѐсем сто̀лове. Нови Сад [3]
  5. Па је до̀шла у вѐлике го̏сте ба̏ш о Светим Са́ви. [12] Итебеј Томашевац [3]# Пр̑ви пу̑т кад иде̏ све̏кар и све̏крва, кад иде́ду код ње̑не [снахине] ма̏тере, то се ка̑же ве̏лики го̏сти. Избиште [3]# О̏нда до̑ђу и дари́вају ме са вѐликим да̑ром. Шимановци [3]
  6. Ја̑ сам и̏сто би́ла да̀рӣвана, и ма̑ли да̑р и вѐлики да̑р. Бешка [3]# Сами њихови називи [...] велики колач […] јасно указују на њихову улогу у циклусу божићних празника ( — Пт; Су Бг; Ос Ку; Сп) [ПЧ IV 146, 147; ЕГСО 157; ЛСп]. [36] [3]
  7. Један од најважнијих божићних колача свакако је такозвани велики колач, који се украшава рељефним украсима. [3]# У по̑рти се сви́рало, ве̏лики ко̀ла̄ч се ре̏зо. Помаз [3]
  8. О Бо̀жићу ко̀д на̄с пра̏вимо ве̏лики ко̀ла̄ч. Бата [3]# Вѐлики ло̀нац је та̑ј што се ку̏ва за сва̏тове, за свеча́ре. [6] Чортановци Кикинда [3]# Има велики мередови, с отим се заитива па се изручива. [2] Чента Перлез [3]# По величини ка лупи су имали своја име на и то: ма ли ортајак, велики ортајак, улајзин. За жен ске папуче упо тре бљавао се мали и велики ортајак. [37] Вршац [3]# Увеч Бо́жића но̏симо сла̏му у̀ собу, о̏нда ме̏темо су̑де, онда вѐчеру ме̏ће̄мо (та̑ј да̑н ку̏ва̄мо вѐлика пасу́ља, што се зо̀ве пр̀до̄в, бе̑ли вѐлики (Л). [38] [3]# На Велики петак нису нипошто презали коње. Жене пре или по подне бојадишу ускршња јаја. [10] [16] [39] Јарковац Стапар Остојићево [3]# А онда почне велики пост до Ускрса. Ченеј Бачка Паланка [3]# су само са малим алатом радили, а ми велики, ми смо заграду држали [СхЛР]. Бачка Паланка Кленак Бездан Мол Падеј [3]# Млади понесу погаче, торте и друго, а за њих млада приреди велики ручак. [3]# У ве̏ликим сока́ку ста̀рија ће́рка, Радо̑јка, и̏ма друга̀рицу. [40] Ботош Меленци Јасеново [3]# Имам онај велики струк за сомове, па нема ко да га користи. [2] Ђурђево [3]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла. [2] Нови Сад Сремска Митровица Бачко Градиште Перлез [3]
  9. Од чамаца имате обичан чамац и онда овај наш велики чамац. То се зове аловски чамац. Србобран [3]# То је тај черенац, стојећи, велики. [2] Стари Сланкамен Србобран [3]# Ја ћу то објавити клепалима, ко на Велики четвртак. [12] Платичево Мокрин Меленци [3]# О̏чи Ве̏ликог четвр́тка и̏ма бде̏није. Вршац [3]# Најчешће су се картали великих дурака. [41] Кикинда [3]# На вѐлико бде̏није ме ма̏ти пр̑ви пу̑т во̀дила кад сам ѝмо се̏дам го̏дина. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [3]# Аловом кад се ради, онда кад се ради са великим чамцом, онда се зову велика весла, завозна весла. [2] Нови Сад Бездан Бачко Градиште Падеј [3]# Сну̏је се на ве̏лико ви̏то, па се о̏коло мо́та, па о̏ндак на вра̀тило се на̀вӣја. Томашевац [3]
  10. Пр̑во се сну̏је то̏ на ве̏лико ви̏то, знаш. Велики Гај [3]# Вр шка имаде крила и имаде два грла: ве лико имаде остраг од крила а мало је напред. А кроз велико већином риба уле ти напред. [2] Моровић [3]# Ма̑ло ко̏ло не̏ зна ни̏ко, а вѐлико ни толѝко. Мокрин [3]# Код банатских Хера за шестонедељни помен праве велико кољиво. [42] [3]# На вѐлико решѐто ви̏јемо. [43] Меленци Кула Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Бока [3]
  11. Ве̏једу на вѐликим решѐту. [3]# То [велико срце] су две састављене гране рузмарина и већи број цветова. [44] [3]# Велико шило служи за опучавање кожа кад се аљетак стави на сто да се кроји. [3]# Да ви̑ њѐга ви̏те ка̀квӣ је о̑н: ко Кра́љевић Ма̑рко — ве̏лик, па кру́пан, па ле̑п!. Голубинци [3]
  12. Чика Јо́ва Зма̑ј ни́је би̏о ве̏лики, од сре̏дњи љу́ди је. Сремска Каменица [3]
  13. Су̑в чо̀век, пла̑в, ве̏лик, ра̏згово̄ран; чѝта но̏вине сва̏ки да̑н, с о̀тӣм се за̀нӣма. [45] Ново Милошево Јасеново [3]# О̀но кад је би́ла о̀на лѐдена ки̏ша, у̀ватио десе́так кома́да ру̀кама — три̑-чѐтири вр́сте: и глого́вњачу, и ма̑лу и вѐлику гу̏ску. [7] Ковиљ [3]# Имате мали гњурац, велики гњурац, има још штеточина за рибу. [2] Елемир [3]# Вѐ лики ле̏птӣр се на̏пије ме̏да, че̏ле га у̏би ју, у про̀леће га на̏ђемо, о̀не га за во̀штиле. [46] Дероње Кукујевци Сремска Митровица Обреж Каћ Бачко Градиште Мошорин Радојево Дебељача [3]# Вѐлики ле̏птир је̏де ме̑д, а кад се на̀једе, нѐ може да ѝза̄ ђе iz ко̀шнице, па га пче̏ле у̏бију. Чента [3]# О̑н је во̀ло ве̏лико да се на̏пије. Бока [3]
  14. Са̏д су [девојке] ве̏лике, са̏д им ве̏лико и тре̏ба. Ботош [3]
  15. Ни́сам ве̏лико слу̏шо. Житиште [3]
  16. Нѐ могу ве̏лико да дѝва̄ним ш њи́ме. [47] [48] [49] Фаркаждин Нови Сад Ново Милошево Зрењанин Вршац [3]# Продавали су их [папуче] „на мало”, тј. на пар, или „на велико”, „на ангро”. [50] Вршац [3]


Изведене речи:

  1. ве̏лико [3]


Изрази:

  1. рећи којувећуреч ("рећи нешто важно, значајно"). Сомбор [3]
  2. жи́вио и ˜ нара́стио ("жеља, благослов упућен детету"). Ново Милошево [3]
  3. срамежљив/стидљив је ко велика девојка ("не бити срамежљив"). Вршац Јасеново Црвена Црква [3]
  4. живети на великој нози ("живети богато, луксузно, расипно"). Ново Милошево [3]
  5. Ве̏лике о̏чи нѐ виду ку̑ма ("од ситница не видети главно, суштину"). Ново Милошево [3]
  6. ве̑лико чу̏ти ("бити наглув"; "О̑н ве̑лико чу̏је"). Батања [3]
  7. Вѐликои ма̑ло ("сви без разлике, без обзира на узраст"). Сомбор Вршац [3]
  8. ни ве̑лика дево̑јка ни́ му ра́вна ("узоран је у свему"). Вршац [3]
  9. вре́дан кове̑лика дево̑јка ("веома вредан"). Вршац [3]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,000 3,001 3,002 3,003 3,004 3,005 3,006 3,007 3,008 3,009 3,010 3,011 3,012 3,013 3,014 3,015 3,016 3,017 3,018 3,019 3,020 3,021 3,022 3,023 3,024 3,025 3,026 3,027 3,028 3,029 3,030 3,031 3,032 3,033 3,034 3,035 3,036 3,037 3,038 3,039 3,040 3,041 3,042 3,043 3,044 3,045 3,046 3,047 3,048 3,049 3,050 3,051 3,052 3,053 3,054 3,055 3,056 3,057 3,058 3,059 3,060 3,061 3,062 3,063 3,064 3,065 3,066 3,067 3,068 3,069 3,070 3,071 3,072 3,073 3,074 3,075 3,076 3,077 3,078 3,079 3,080 3,081 3,082 3,083 3,084 3,085 3,086 3,087 3,088 3,089 3,090 3,091 3,092 3,093 3,094 3,095 3,096 3,097 3,098 3,099 3,100 3,101 3,102 3,103 3,104 3,105 3,106 3,107 3,108 3,109 3,110 3,111 3,112 3,113 3,114 3,115 3,116 3,117 3,118 3,119 3,120 3,121 3,122 3,123 3,124 3,125 3,126 3,127 3,128 3,129 3,130 3,131 3,132 3,133 3,134 3,135 3,136 3,137 3,138 3,139 3,140 3,141 3,142 3,143 3,144 3,145 3,146 3,147 3,148 3,149 3,150 3,151 3,152 3,153 3,154 3,155 3,156 3,157 3,158 3,159 3,160 3,161 3,162 3,163 3,164 3,165 3,166 3,167 3,168 3,169 3,170 3,171 3,172 3,173 3,174 3,175 3,176 3,177 3,178 3,179 3,180 3,181 3,182 3,183 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 402.
  5. 5,0 5,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 328.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 124.
  10. 10,0 10,1 10,2 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.
  11. 11,0 11,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  12. 12,0 12,1 12,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 364.
  13. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 99.
  14. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  15. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  16. 16,0 16,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 159.
  17. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  18. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 57.
  19. Жито. 1988, 208 стр, стр. 60, 140.
  20. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 74, 120.
  21. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 42, 52, 80, 101, 102, 107, 117, 246, 341, 356, 359, 360, 364, 528.
  22. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 123, 124, 128, 168, 182, 194, 203, 206.
  23. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 16.
  24. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  25. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 363.
  26. Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 40.
  27. Весна Марјановић, Симболика и симболи у ускршњем циклусу. — Рад, 33, 1991, 163—176, стр. 167.
  28. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  29. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
  30. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  31. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 208.
  32. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 29.
  33. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66.
  34. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 91.
  35. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  36. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 179.
  37. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 133.
  38. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 285.
  39. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  40. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169.
  41. Жито. 1988, 208 стр, стр. 62.
  42. Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 190.
  43. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 339, 489.
  44. Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 106.
  45. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 262, 298.
  46. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  47. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 259, 272, 281, 328.
  48. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 169.
  49. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 601.
  50. Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 124.

Напомене[уреди]