vȅjati

vȅjati

vȅjati (српски, ћир. ве̏јати)[уреди]

Глагол[уреди]

vȅjati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. vejati, vȉje [1]
  2. vejati, vȉjem [1]
  3. vejati [1]

Значења:

  1. Padati (o snegu). [1]
  2. Prečišćavati zrnevlje pšenice, pasulja i sl. od nečistoće pomoću vetra ili vejalice. [1]

Примери:

  1. Kad snȇg vȅje zȋmi, a mȋ, dèca, vúčemo se na sónicāma. [2] [3] Шимановци Сремска Митровица Каћ Ковиљ Кумане Житиште Међа Јаша Томић Томашевац Велики Гај Сефкерин Вршац Крашово [1]# Ала здра̏во ви̏је (о снегу). [2] [4] Српски Крстур Сомбор Башаид Меленци Вршац [1]# Са гра̀буљама ску̏пу пле̏ву и сла̏му на го̀милу, па решѐто па ве̑ј. [1]
  2. Ȍndak se tȍ vȅjalo, bíla rešèta, pa ȍndak jèdni sȉpadu, jèdni okrȇćedu. Томашевац [1]
  3. Istúkla sam pasȗlj, pa sȁd idȇm na ćȍšku da ga vȅjem. [2] [4] [5] [6] [7] [8] Вршац Бачинци Нештин Черевић Лединци Чортановци Врдник Краљевци Павловци Буђановци Платичево Инђија Батајница Јаково Бољевци Шимановци Деч Карловчић Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Каћ Конак Бегеч Мокрин Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Кумане Тараш Житиште Зрењанин Бока Иланџа Сефкерин Црепаја Баваниште Гај Јасеново [1]# О̏нда се по̏сле ви̏је [жито]. Башаид [1]
  4. Vȉjali smo pàsūlj. Лаћарак [1]
  5. Na vèliko rešèto vȉjemo. [2] [4] [5] [6] [7] Меленци Моровић Беркасово Нештин Мартинци Чалма Вишњићево Суботица Стапар Сивац Дероње Силбаш Ђала Кикинда Нови Кнежевац Ново Милошево Сенпетер Ловра Деска [1]
  6. Ako je usev trebalo pročistiti, vijao se u avliji pasulj, pšenica, pleva, a prašina je zagušivala sve na guvnu. Сомбор [1]


Синоними:

  1. mèsti [1]
  2. viti [1]
  3. vrcati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  4. 4,0 4,1 4,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312, 350. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Берислав М. Николић, Сремски говор.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. 7,0 7,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 112, 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Жито” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]