ве̏јати

ве̏јати

ве̏јати (српски, lat. vȅjati)[уреди]

Глагол[уреди]

ве̏јати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: об.


Облици:

  1. вејати, ви̏је [1]
  2. вејати, ви̏јем [1]
  3. вејати [1]

Значења:

  1. Падати (о снегу). [1]
  2. Пречишћавати зрневље пшенице, пасуља и сл. од нечистоће помоћу ветра или вејалице. [1]

Примери:

  1. Кад сне̑г ве̏је зи̑ми, а ми̑, дѐца, ву́чемо се на со́ница̄ма. [2] [3] Шимановци Сремска Митровица Каћ Ковиљ Кумане Житиште Међа Јаша Томић Томашевац Велики Гај Сефкерин Вршац Крашово [1]# Ала здра̏во ви̏је (о снегу). [4] [5] Српски Крстур Сомбор Башаид Меленци Вршац [1]# Са гра̀буљама ску̏пу пле̏ву и сла̏му на го̀милу, па решѐто па ве̑ј. [1]
  2. О̏ндак се то̏ ве̏јало, би́ла решѐта, па о̏ндак јѐдни си̏паду, јѐдни окре̑ћеду. Томашевац [1]
  3. Исту́кла сам пасу̑љ, па са̏д иде̑м на ћо̏шку да га ве̏јем. [6] [7] [8] [9] [10] [11] Вршац Бачинци Нештин Черевић Лединци Чортановци Врдник Краљевци Павловци Буђановци Платичево Инђија Батајница Јаково Бољевци Шимановци Деч Карловчић Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Каћ Конак Бегеч Мокрин Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Кумане Тараш Житиште Зрењанин Бока Иланџа Сефкерин Црепаја Баваниште Гај Јасеново [1]# О̏нда се по̏сле ви̏је [жито]. Башаид [1]
  4. Ви̏јали смо па̀сӯљ. Лаћарак [1]
  5. На вѐлико решѐто ви̏јемо. [12] [13] [14] [15] [16] Меленци Моровић Беркасово Нештин Мартинци Чалма Вишњићево Суботица Стапар Сивац Дероње Силбаш Ђала Кикинда Нови Кнежевац Ново Милошево Сенпетер Ловра Деска [1]
  6. Ако је усев требало прочистити, вијао се у авлији пасуљ, пшеница, плева, а прашина је загушивала све на гувну. Сомбор [1]


Синоними:

  1. мѐсти [1]
  2. вити [1]
  3. врцати [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239.
  3. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 73.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 239.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 283.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 118, 119, 121, 239.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 339, 343, 349, 389.
  8. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312, 350.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 23, 140.
  10. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 112, 140.
  11. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116, 119, 121, 239, 257.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271, 339.
  14. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 312.
  15. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 10, 23.
  16. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 112, 113.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ве̏јати&oldid=479669”