upáliti

upáliti

upáliti (српски, ћир. упа́лити)[уреди]

Глагол[уреди]

upáliti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. ùpāli se, upaliti [1]
  2. -a, -o, upaliti [1]

Значења:

  1. Stvoriti, izazvati plamen, vatru, učiniti da nešto gori ili svetli. [1]
  2. Uključiti svetlo. [1]
  3. Staviti u pogon neku mašinu, vozilo i sl. [1]
  4. Početi goreti. [1]
  5. Kuvana rakija. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Vȉle, tȗ ȉma čètir pȃroška, ȍnda tȕ nàtaknu šapùriku, a umȏče u nȁftu pa ùpāle búktinju. Жабаљ [1]
  2. Svȁka svéca ùpāli kàndilo. Сомбор [1]
  3. Nàmestim krȅvet i pòčistim, sklȍnim sȍbu sasvȉm i ȍnda ùpālim vȁtru, sprȅmim dècama dòručak. [2] [3] [4] Зрењанин Товаришево Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Перлез Сефкерин [1]
  4. Upȃli se tàmjen, žèravice i kadiónica, i kȃdi se. Томашевац [1]
  5. Tȏ ȍnda upȃlimo tȍ žȉto. [2] [5] Избиште Житиште Јаша Томић Бока Ченеј [1]
  6. Tȅraj, upáli. Избиште [1]
  7. Bárut se ùpāli. Калаз [1]
  8. Štuku, šarana, može i šarana [staviti u salamuru] — al ne može, on se upali sam po sebi, a štuka je najfinija i smuđ je dobar. [6] Гардиновци [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. ùpāljen [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 129, 296. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 130, 222.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]