упа́лити

упа́лити

упа́лити (српски, lat. upáliti)[уреди]

Глагол[уреди]

упа́лити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. у̀па̄ли се, упалити [1]
  2. , , упалити [1]

Значења:

  1. Створити, изазвати пламен, ватру, учинити да нешто гори или светли. [1]
  2. Укључити светло. [1]
  3. Ставити у погон неку машину, возило и сл. [1]
  4. Почети горети. [1]
  5. Кувана ракија. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Ви̏ле, ту̑ и̏ма чѐтир па̑рошка, о̏нда ту̏ на̀такну шапу̀рику, а умо̑че у на̏фту па у̀па̄ле бу́ктињу. Жабаљ [1]
  2. Сва̏ка све́ца у̀па̄ли ка̀ндило. Сомбор [1]
  3. На̀местим кре̏вет и по̀чистим, скло̏ним со̏бу сасви̏м и о̏нда у̀па̄лим ва̏тру, спре̏мим дѐцама до̀ручак. [2] [3] [4] Зрењанин Товаришево Госпођинци Каћ Мокрин Ново Милошево Перлез Сефкерин [1]
  4. Упа̑ли се та̀мјен, жѐравице и кадио́ница, и ка̑ди се. Томашевац [1]
  5. То̑ о̏нда упа̑лимо то̏ жи̏то. [2] [5] Избиште Житиште Јаша Томић Бока Ченеј [1]
  6. Те̏рај, упа́ли. Избиште [1]
  7. Ба́рут се у̀па̄ли. Калаз [1]
  8. Штуку, шарана, може и шарана [ставити у саламуру] — ал не може, он се упали сам по себи, а штука је најфинија и смуђ је добар. [6] Гардиновци [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. у̀па̄љен [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 129, 296. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17, 130, 222.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 157.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]