tegleći

tegleći

tegleći (српски, ћир. теглећи)[уреди]

Категорије: кол.


Облици:

  1. -a, -e [1]

Значења:

  1. Koji se upotrebljava za tegljenje, za vuču. [1]
  2. Radna kola za prevoz balvana. [1]
  3. Konj koji služi za vuču i obradu zemlje. [1]
  4. Krava koja može da povuče svaki teret. [2] Буковац[1]
  5. Domaće životinje koje služe za vuču i prevoz. Вршац[1]
  6. Teži radni pribor za uprezanje konja. [3] Лалић Црепаја[1]

Примери:

  1. Pȑvo od kȏla da pȏđemo, mȉslim tèglēći kȏla, tèretni kȏla, pa do fijàkera, jer tȏ sam i rádio. [3] Мол [1]
  2. Kvalitet materijala [na konjskom vašaru] nije bio osobit, bili su to uglavnom tegleći konji — za buču i poljske radove, za vojsku, za preradu. [4] [5] [2] Дебељача Гибарац Вишњићево Сот Мартинци Јарак Карловчић Нерадин Крушедол Буковац Крчедин Товаришево Томашевац Опово [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 48.
  5. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]