tȁta

tȁta

tȁta (српски, ћир. та̏та)[уреди]

Облици:

  1. táta [1]

Примери:

  1. Pȓvo je dòšo mladòženja i naodàdžija da se razgòvore sa tȁtom i sa mȁmom. Добринци [1]
  2. Mȁma i tȁta šta rèkli, tȍ trȅbalo tàko da bȕde. [2] Калаз Бешка [1]
  3. Mȍj tȁta níje ni nòsio žȉto kȕći nȁ tavan. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64.

Напомене[уреди]