тȁта
tȁta
tȁta (српски, ћир. та̏та)[уреди]
Облици:
Примери:
- Pȓvo je dòšo mladòženja i naodàdžija da se razgòvore sa tȁtom i sa mȁmom. Добринци [1]
- Mȁma i tȁta šta rèkli, tȍ trȅbalo tàko da bȕde. [2] Калаз Бешка [1]
- Mȍj tȁta níje ni nòsio žȉto kȕći nȁ tavan. Нови Сад [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 64.