strnjika

strnjika

strnjika (српски, ћир. стрњика)[уреди]

Именица[уреди]

strnjika, ж

Облици:

  1. str̀njika [1]

Значења:

  1. Njiva s koje je pokošeno strmno žito. [1]
  2. Njiva sa koje je pokošen ječam. Суботица[1]
  3. Njiva sa koje je skinut ovas, zobište. Суботица[1]
  4. Donji deo vlati žita koji ostaje u zemlji posle kosidbe. [1]

Примери:

  1. U mnogim mestima opštinski organi zabranjuju i isterivanje stoke „na strnjiku". [2] Избиште [1]
  2. Posle skidanja žita, i kad trave nestane po ledinama, stoka se goni po strnjikama i ugarima gde ima raznovrsne trave. [3] [1]
  3. Kad su ȕzorāli, kad su pòžnjeli, mlȍgi ni nísu tȅli da ȍrēdu str̀njiku. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Ловра Беркасово Мартинци Суботица Пачир Мол Турија Бачко Градиште Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Ченеј Жабаљ Мошорин Каћ Шајкаш Ковиљ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Тараш [1]
  4. Di su str̀njike bíle, tȕ mȃrva ìdē. Лаћарак [1]
  5. Trȅba da ùgārim str̀njiku. Бачинци [1]
  6. Ȏvce su ìšle da pásu štr̀njike, jȁvore prȃve. Томашевац [1]
  7. Još je štrnjika tamo, nismo ni uzorali. [7] [8] [11] [5] [10] Ченеј Чуруг Госпођинци Жабаљ Тител Итебеј Међа Зрењанин Перлез Баранда Борча Ковин Иванда [1]
  8. U štr̀njikama ȉma bòsiljak. Иланџа [1]
  9. Svȅ vȉše i vȉše ȉmadu mléka — do štrnjȉke  ; [karta 10]. Јасеново [1]
  10. Za vreme Prvog svetskog rata u nedostatku obuće ljudi su kosili žito bosonogi pa su se često povređivali na strnjiku. Бегеч Бечеј Черевић Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Деска [1]


Синоними:

  1. strnjište [1]
  2. žnjetevina [1]
  3. slama Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 188.
  3. ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.
  4. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 349.
  5. ↑ 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 157, 171.
  7. ↑ 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 120, 225, 383, 385. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 60.
  9. ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=strnjika&oldid=406039”