slama

slama

slama (српски, ћир. слама)[уреди]

Именица[уреди]

slama, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. sláma, slȁma [1]

Значења:

  1. Osušene stabljike svih vrsta strnih žita koje ostanu posle vršidbe. [1]
  2. Svetli zvezdani pojas koji se vidi na vedrom noćnom nebu, Mlečni put. Јамена[1]
  3. Veća količina sadenutog ovršenog pšeničnog klasja. [1]
  4. Deo snopa nasuprot klasu. [1]

Примери:

  1. Seoska deca od pamtiveka se igraju tako što prave „kuće” od pruća, kukuruzovine, dasaka, slame. [2] Турија Мол Сенпетер [1]
  2. Kad se ìzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. [3] Меленци [1]
  3. Plèla se úža od žȉta, od slȁme. Бачинци [1]
  4. Kȍpu jȁmu dubòku i navúku ȕ zīmu lȅda i slȁme i tȁmo natòvaru i stòi lȇd. Ђала [1]
  5. Pȇć se kádila slȁmom, kuruzòvinom, ògrizine. Мартонош [1]
  6. Donesȕ mlȍgo slȁme. [4] [5] [3] [6] [7] [8] Избиште Моровић Лаћарак Буђановци Бешка Суботица Верушић Жедник Светозар Милетић Сомбор Кула Надаљ Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Жабаљ Товаришево Ченеј Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Ново Милошево Башаид Итебеј Житиште Тараш Јаша Томић Елемир Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Сефкерин Ковин Бата Ловра [1]
  7. Donèse se sláma, kȕva se žȗti pasȗlj i rȉba i piríndže, i ȍndak se ȉde za slámu. Избиште [1]
  8. Kad testo krene, najpre potpali peć: obično žitne slame ili ogrizine od kukuruzovine. [1]
  9. Ako pòkose na zelèno za ȉshranu stȍke, zòbna slȁmā je jȃko dòbra. Суботица [1]
  10. Kȁpa za kȍšnice od rȁžane slȁme, uvȇžu gȍre kȉtu, ȍno dȍle šȋru i mȅtu na kȍšnicu. [6] Бела Црква Велико Средиште [1]
  11. Ko šèšir od ràžene slȁme prȁvili. [6] Радојево Светозар Милетић Мол Бачки Брестовац Бођани Башаид [1]
  12. Ùlēpe se kȍšnice blȁtom i od rȃžne slȁmē òdgore se prȁvilo. [6] Деспотово Мол Иђош Кикинда Дебељача [1]
  13. Ȕzme se rȃžna slȁma i ȍnda kao tȁnki valòvčići se prȁvu i vezívaju se sa prȗćom i slȏj po slȏj nȁokolo se pròšilo. [6] Пачир [1]
  14. Kada nam trȅba lȇva i dèsna strána, ȍndak ònaj dótičan slȁmār koji dȅne slȁmu, ȏn preòkreće tȕ dàsku. [7] Ђала Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител [1]
  15. Kàmare su tȍ bíle i snȏplje, slȁme vȅlike. Шимановци [1]


Синоними:

  1. glava [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Viri mu ˜ iz glave ("biti tupoglav, praznoglav"). [1]
  3. Dolikuje mu ko krmači ˜ ("ne dolikuje uopšte"). Сенпетер [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 118.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. 7,0 7,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]