стрњика

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

стрњика

стрњика (српски, lat. strnjika)[уреди]

Именица[уреди]

стрњика, ж

Облици:

  1. стр̀њика [1]

Значења:

  1. Њива с које је покошено стрмно жито. [1]
  2. Њива са које је покошен јечам. Суботица[1]
  3. Њива са које је скинут овас, зобиште. Суботица[1]
  4. Доњи део влати жита који остаје у земљи после косидбе. [1]

Примери:

  1. У многим местима општински органи забрањују и истеривање стоке „на стрњику". [2] Избиште [1]
  2. После скидања жита, и кад траве нестане по лединама, стока се гони по стрњикама и угарима где има разноврсне траве. [3] [1]
  3. Кад су у̏зора̄ли, кад су по̀жњели, мло̏ги ни ни́су те̏ли да о̏ре̄ду стр̀њику. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Ловра Беркасово Мартинци Суботица Пачир Мол Турија Бачко Градиште Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Ченеј Жабаљ Мошорин Каћ Шајкаш Ковиљ Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Тараш [1]
  4. Ди су стр̀њике би́ле, ту̏ ма̑рва ѝде̄. Лаћарак [1]
  5. Тре̏ба да у̀га̄рим стр̀њику. Бачинци [1]
  6. О̑вце су ѝшле да па́су штр̀њике, ја̏воре пра̑ве. Томашевац [1]
  7. Још је штрњика тамо, нисмо ни узорали. [7] [8] [11] [5] [10] Ченеј Чуруг Госпођинци Жабаљ Тител Итебеј Међа Зрењанин Перлез Баранда Борча Ковин Иванда [1]
  8. У штр̀њикама и̏ма бо̀сиљак. Иланџа [1]
  9. Све̏ ви̏ше и ви̏ше и̏маду мле́ка — до штрњи̏ке  ; [карта 10]. Јасеново [1]
  10. За време Првог светског рата у недостатку обуће људи су косили жито босоноги па су се често повређивали на стрњику. Бегеч Бечеј Черевић Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Деска [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 188.
  3. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 349.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 157, 171.
  7. 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 111, 120, 225, 383, 385. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 60.
  9. Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  10. 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  11. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]