Пређи на садржај

strȁžnji

strȁžnji

Категорије: ткач. кол. риб.


Облици:

  1. -a, stražnji, -e [1]

Значења:

  1. Ekonomsko dvorište. [1]
  2. Zadnji kraj čuna. [1]
  3. Zadnji deo čamca. [1]
  4. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  5. Druga motika pluga parača. [2] Надаљ[1]
  6. Ograda na zadnjoj strani kola. [1]
  7. Zadnji valjak na koji se namotava osnova. Јасеново[1]
  8. Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Бегеч[1]
  9. Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Суботица[1]
  10. Srednji nosač patosa kola. [1]
  11. Isto. Вршац[1]
  12. Zadnji deo kuće. Суботица[1]
  13. Donji zadnji deo kola. Вршац[1]
  14. Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
  15. Zadnji, uži deo vrške. [1]
  16. Manji otvor na vrški. [1]

Примери:

  1. Malo jare uspelo je da se uspravi na stražnje noge. [4] [5] Ченеј Суботица Равно Село Каћ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  2. Dvȃ tòčka strȁžnja [na fijakeru] su bíla vȅća, tȗ je bílo snȉže kȁo, a prȅdnji su bíli vȉšlji. Ченеј [1]
  3. U tom momȅntu kad je bȉjo rànjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plȕćama već u strȁžnji délovi. [6] Итебеј [1]
  4. Svaka kuća, osim placa [...] imala je deo koji je služio kao dvorište (prednja i stražnja avlija) i baštu. Кула [1]
  5. Gore ti je [na čunu] kapa, prednja kapa i stražnja kapa. [7] Сремски Карловци [1]
  6. Kod nas samo je krma napred i stražnja krma i prednja krma. Stražnja je krma šira, a prednja je krma uža. [7] Бачко Градиште [1]
  7. Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i spreman čeka da ga kum pozove ( — Čr Ja H Pt Le Ša Čo Go Blj Sd; Su P Si St Sb Tu La BG Ču De Dp G Bđ Čj Žb To K Ru BP NS; Đ BA Sn Ki NM SC Bš It Me Ž Pe Sa) [TKPV; LŠ; TISS 24]. [8] [1]
  8. U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. Бешка [1]
  9. Šarage [na seoskim kolima] su „prednje" i „stražnje": prednje se „kopčama" pričvršćuju za lotre, a zadnje, koje su duže i šire, lancima. [9] Стапар [1]
  10. Ispod lese, baš na sredini, nalazi se tzv. stražnji jarmac, od gvožđa je, da se lesa odnosno daske ne poviju. [3] [9] Стапар Сомбор Деспотово [1]
  11. Ima [vrška] krilni kolac, ima stražnji kolac. [7] Падеј Ђурђево [1]
  12. Ima stražnji trup i prednji trup [vrška], prednja usta, a ima usta natrag. [7] Падеј [1]
  13. To je prednji šlup i stražnji šlup. [7] Сремски Карловци [1]


Синоними:

  1. zadnji [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 54.
  9. 9,0 9,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене

[уреди]