Pređi na sadržaj

strȁžnji

strȁžnji

strȁžnji (srpski, ćir. strȁžnji)

[uredi]

Kategorije: tkač. kol. rib.


Oblici:

  1. -a, stražnji, -e [1]

Značenja:

  1. Ekonomsko dvorište. [1]
  2. Zadnji kraj čuna. [1]
  3. Zadnji deo čamca. [1]
  4. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  5. Druga motika pluga parača. [2] Nadalj[1]
  6. Ograda na zadnjoj strani kola. [1]
  7. Zadnji valjak na koji se namotava osnova. Jasenovo[1]
  8. Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Begeč[1]
  9. Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Subotica[1]
  10. Srednji nosač patosa kola. [1]
  11. Isto. Vršac[1]
  12. Zadnji deo kuće. Subotica[1]
  13. Donji zadnji deo kola. Vršac[1]
  14. Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
  15. Zadnji, uži deo vrške. [1]
  16. Manji otvor na vrški. [1]

Primeri:

  1. Malo jare uspelo je da se uspravi na stražnje noge. [4] [5] Čenej Subotica Ravno Selo Kać Đala Novi Kneževac Novo Miloševo Bašaid Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
  2. Dvȃ tòčka strȁžnja [na fijakeru] su bíla vȅća, tȗ je bílo snȉže kȁo, a prȅdnji su bíli vȉšlji. Čenej [1]
  3. U tom momȅntu kad je bȉjo rànjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plȕćama već u strȁžnji délovi. [6] Itebej [1]
  4. Svaka kuća, osim placa [...] imala je deo koji je služio kao dvorište (prednja i stražnja avlija) i baštu. Kula [1]
  5. Gore ti je [na čunu] kapa, prednja kapa i stražnja kapa. [7] Sremski Karlovci [1]
  6. Kod nas samo je krma napred i stražnja krma i prednja krma. Stražnja je krma šira, a prednja je krma uža. [7] Bačko Gradište [1]
  7. Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i spreman čeka da ga kum pozove ( — Čr Ja H Pt Le Ša Čo Go Blj Sd; Su P Si St Sb Tu La BG Ču De Dp G Bđ Čj Žb To K Ru BP NS; Đ BA Sn Ki NM SC Bš It Me Ž Pe Sa) [TKPV; LŠ; TISS 24]. [8] [1]
  8. U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. Beška [1]
  9. Šarage [na seoskim kolima] su „prednje" i „stražnje": prednje se „kopčama" pričvršćuju za lotre, a zadnje, koje su duže i šire, lancima. [9] Stapar [1]
  10. Ispod lese, baš na sredini, nalazi se tzv. stražnji jarmac, od gvožđa je, da se lesa odnosno daske ne poviju. [3] [9] Stapar Sombor Despotovo [1]
  11. Ima [vrška] krilni kolac, ima stražnji kolac. [7] Padej Đurđevo [1]
  12. Ima stražnji trup i prednji trup [vrška], prednja usta, a ima usta natrag. [7] Padej [1]
  13. To je prednji šlup i stražnji šlup. [7] Sremski Karlovci [1]


Sinonimi:

  1. zadnji [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145.
  5. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 162.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 54.
  9. 9,0 9,1 Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 87. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora.” je definisano više puta s različitim sadržajem

Napomene

[uredi]